Новица Величковић: Уплашени не побеђују!

Не тако давно - 9. јуна ове године. Ту смо, у ходнику испред свлачионица у дворани „Александар Николић”. Испред оне која припада Партизану – мук. Црно-бели су стајали у тишини, тек би по некад бацили поглед на вреву испред врата поред. А - тамо се славила титула. Како који од црвено-белих би долазио, тако би му прилазили и честитали. Као прави спортсмени.  Дигресија - верујемо да би исто било и да је резултат био другачији.

Пошто се изгрлио са Таренсом Кинзијем, Немањом Дангубићем… па и онима које не познаје тако добро, Новица Величковић је сео на клупу испред. Нерасположен. Уморан. Празан. Али, интервју није одбио. Само је потрајало. Јер - тражио је речи… Да опише како се осећа, да смири емоције, да се захвали навијачима…

Иза Партизана је у том тренутку остала једна од најтежих сезона у историји, сигурно најтежа у 21. веку. А ипак је завршена финалом, у коме су црно-бели чак имали шансу и да се радују.

Због свега тога су навијачи, који су дуго по завршетку утакмице остали у дворани, били задовољни. Многи и поносни. Не и Новица Величковић. Када је коначно нашао речи – недвосмислено је рекао:

- Дошао сам да освојим титулу!

То тако иде уз његов карактер.

Тада није успео. За разлику од претходних пет сезона у црно-белом, које је по правилу завршавао са трофејом у рукама, често и са сва три, сада је пехар остао ван његовог домашаја.

Сада се враћамо у садашњост.

Јуче, неколико часова пошто је у Кући кошарке ставио параф на нови једногодишњи уговор са Партизаном, сјајног крилног центра смо подсетили на тај разговор. Онда и питали, да ли и сада долази да освоји титулу. Одговор нас није изненадио.

- Не бих се бавио овим да немам жељу да освојим све што могу – поручио је Величковић.

Гласом у коме је доминантна била одлучност, наставио је причу:

- Најбитније је да сви који смо ту верујемо у такве ствари. Нема ту много приче. Ако не верујеш да можеш да освојиш било шта или да просто можеш да се такмичиш са свима, онда и не излазиш на терен. Знате, никада ми нисмо правили добре резултате јер смо се плашили, већ јер смо излазили на паркет са вером у себе, решени да победимо. На крају смо и побеђивали и померали границе.

Већ је био на тренингу свог новог-старог клуба. Упознао је момке. Шта овај Партизан може, питамо.

- Партизан може свашта – узвратио је Величковић, па ипак спустио лопту: - Видећемо. Иако носиш велико бреме на леђима када играш у овом клубу, за мене је веома велика ствар да си уопште ту. Кад носиш овај дрес, ту нема мањка мотивације, нема поштеде. Свака утакмица се игра на 150 одсто. А кад је тако, онда може да се игра са свима.

Зато му и није било тешко да преломи и одлучи да још једну сезону остане у Партизану.

- Лако сам преломио, ако се то тако каже. Партизан је нешто о чему увек са великим емоцијама и узбуђењем причам и размишљам, за шта свим срцем играм. То је била потпуно нормална одлука. Није ту било много дилеме.

Партизан данас путује у Трст, на хуманитарни турнир и једну пријатељску утакмицу. Али, без Величковића.

- Тек сам почео да тренирам са тимом и нећу ићи. Потребно ми је време за уигравање акција, а тамо се моментално иде у утакмицу.

Систем му је познат. Већ је био његов део неколико месеци и неће бити проблем да се за ових 15 дана, до почетка АБА лиге уигра.

- Слично је као и прошли пут, само треба да се понавља и понавља. Биће ми потребно времена, али није ми страна ситуација и навикавање неће бити проблем.

Шта ће радити док је екипа у Италији, питамо.

- Тренираћу са играчима који су остали. Неки се опорављају, неки тек треба да дођу, али сви смо сви смо у тренажном процесу, у систему. Тако да ту неће бити проблема – рекао је Величковић.