Пролазећи кроз ходник испред свлачионица Величковић је јако руком ударио у део спуштеног плафона… Да из себе избаци сав бес. Очигледно је био много нервозан.
– Ја к`о ја, мање-више сам увек нервозан – причао је неколико минута касније.
Овог пута са другачијим изразом на лицу. Потом је наставио:
– Драго ми је што смо добили. Некад те не иде, некад правиш глупости, као што смо ми правили против Олимпије. И ја сам био лидер у том делу...
Као да је желео да понуди неко објашњење, Величковић се гласно запитао: „Шта знам?”, па додао:
– Потребно нам је још времена да се уиграмо. Дугачак је то процес. Битно је да смо добили, наставили смо низ. Увек кажем да је најбитније да се из свега нешто научи. До сада смо имали доста трилер завршница. Мање-више и Карпош је био неизвестан, па Морнар, чак је Цибона била тешка... Ваљда ћемо ускоро да се откачимо, па да преломимо меч када за то дође тренутак, а не да се чека крај, па да се овако искидамо. Стварно сам се искидао на терену... Све нешто идемо, идемо, па онда нешто лоше урадимо. И тако у круг. Али, добро.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.