Dvorana nije bila puna. Dve trećine stolica bilo je popunjeno. Ali, bilo je trenutaka kada je usled siline udara bubnjeva i ogromne buke, podrhtavala pres tribina PAOK arene

Tweet

Dve navijačke grupe, ne suprotstavljene već na jednom zadatku – da bodre PAOK i Partizan. Jednakim intenzitetom, istim pesmama. Na grčkom, pa onda na srpskom jeziku. I tako u krug.

Naravno, bilo je tu i „običnog” sveta. LJudi koje te čuvene bratske veze dva crno-bela tima i ne zanimaju.

Oni su došli na prvi meč šesnaestine finala FIBA Lige šampiona, da gledaju dobar basket, raduju se dobroj igri svog tima.

Oni su aplauzima pozdravljali trojke Mekfadena i Šajberta, posebno njegov poslednji hitac kojim je suficit crno-belih smanjen, a zadatak u revanšu – 22. februara u Beogradu značajno otežan.

Imali su beogradski crno-beli šansu da ne dozvole taj pogodak, jedan faul do bonusa.

– Trebalo je ja da napravim tada faul – priznao je Vanja Marinković, mladi bek tima iz Humske posle utakmice.

Zašto nije? Zašto, uopšte Partizan, nije iskoristio bonus u poslednjem periodu? Zašto nije bio čvršći u odbrani?

To je bilo ono što je Aleksandar Džikić najviše zamerao izabranicima. Zašto su van bonusa dozvoljavali lake poene protivnicima...

– Dugo smo imali samo tri faula – nastavio je priču Marinković.

– Ne znam zašto nismo bili čvršći. Stvarno ne znam. Prešli smo se.  

Partizanu je nedostajalo energije. Da li je to imalo veze sa potrošnjom – emotivnom i fizičkom, posle pobede u večitom derbiju?

– Ne – bez dileme je uzvratio Marinković.

– Dobro smo počeli, napravili smo prednost, ali treća četvrtina je bila kobna. Posle je bilo mučenje, PAOK je čak u jednom trenutku i poveo. Ali, na kraju smo dobili. Moglo je da bude mnogo više za nas, to je sigurno. Istovremeno, mogao je da bude i poraz. I zato kažem, bitna je pobeda.

Igranje plej-of serije na koš razliku je pomalo specifično.

– Nikad ranije nisam igrao po ovom sistemu takmičenja – priznao je Marinković.

Suprotno nekim drugim plej-of serijama, ovde nije dovoljno „samo” pobediti. Zato je svaki poen bio veoma bitan i zato je ta trojka Šajberta trebalo da bude izbegnuta.

– Na kraju kad smo primili tu trojku, bilo je još par sekundi, lopta je došla do mene. U trenutku sam pomislio, OK gotovo je, pobedili smo, ali odmah potom sam shvatio da moram da dam koš da bi bilo što veća razlika...

Tu trojku sa preko pola terena Marinković nije pogodio. Ostalo je dva razlike sa kojima će Partizan krenuti u revanšu.

– Ima do te utakmice još mnogo da se igra. Prethodno nas čekaju Cedevita, pa Kup, pa tek onda taj meč. Nadam se da ćemo biti mnogo bolji nego što smo bili sada, uz Novicu, Gordona i Grobare...

Na našu opasku da su najvatrenije pristalice crno-belih i sada bile tu, Marinković je uzvratio:

– Jesu, ali mislim da je naš domaći teren malo jači nego njihov. Verujem da će i dvorana biti punija...