Признао је да се чак није ни сећао шта му је тренер рекао на тајм-ауту који је претходио том одлучујућем нападу. Знао је једно – лопта ће завршити у његовим рукама. Као и много пута пре ове сезоне.
– Сећам се шта је тренер нацртао на табли – додао је уз осмех Вилијам Хечер, како би показао да је ипак „слушао на часу“.
И то, пажљиво слушао.
– Знате како? Понекад, кад дођете у такву ситуацију, све вам је мутно. Просто, не сећате се неких ствари. Рецимо, причао сам са Робинсоном и Ратковицом, нешто како су играли одбрану, рекао сам да сам ишао иза леђа... Али, кад сам погледао снимак, видео сам да се то није догодило. Све се то дешава у тренутку, просто је тако – објаснио је Хечер, па се вратио на тај тајм-аут и последњи напад.
– Требало је да изведем лопту, Бирчевић је примио, па ми је вратио. То је све што сам чуо.
Довољно. То је и урадио. Додао је и погодак две секунде пре краја за победу Партизана, за повратак полуфиналне серије у Загреб.
– Био сам у доброј позицији. Лепо сам видео кош – причао нам је омалени Американац, као да је то што је урадио крајње једноставно.
– Осећај је добар – понављао је током разговора.
Зна он тај осећај. Доста пута је већ био херој Партизана. Само, ово што је урадио у суботу увече против Цедевите, вероватно је најзначајније до сада.
Партизан је био притеран уз зид, морао је да победи како би продужио полуфиналну серију. Није имао избора. Била је то утакмица у којој су црно–бели играли добро, углавном водили. У једном тренутку и десет, али у просеку 5-6 разлике.
Али, у којој су се за неколико секунди нашли на ивици амбиса. Рајан Боутрајт је у финишу некако прелако убацио две тројке и пет поена предности, колико је Партизан имао 48 секунди пре краја, претворио у вођство Цедевите.
– Боутрајт је и пре те тројке погодио неке важне шутеве. Али, на крају, мој шут је одлучио победника – додао је Хечер, не скидајући осмех са лица.
Био је хладнокрван. Знао је шта треба да уради. Шта се од њега очекује.
– Све то долази са искуством. Имам 32 године, осећам се одлично, ове сезоне играм најбољу кошарку у каријери.
Застао је на тренутак, па додао:
– У овом тренутку вероватно имам и највеће самопоуздање од како играм кошарку. Кад сам на терену, верујем да могу да урадим све, па и неке специјалне, магичне ствари. Некад успем у томе, некад не. Понекад правим грешке. Али, само желим да уживам у кошарци. Било је много оваквих ситуација и срећан сам што сам успео да прођем кроз њих.
Задржао се на том последњем шуту.
– Искрено, у том тренутку сам се осећао најопуштеније. Нисам осећао ништа. Први пут нисам био ни нервозан, нисам размишљао о томе шта ако промашим, шта ако погодим. Само сам узео тај последњи шут.
Гурао га је посебан мотив.
– Нисам желео да дођем у ситуацију да вам сада причам о томе како смо „имали добру сезону”, иако је наша сезона већ премашила очекивања. Желео сам да играмо макар још једну седмицу – додао је Хечер.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.