Први пут од сезоне 1997/1998, Партизан неће играти у финалу домаћег такмичења. Реченица која звучи довољно страшно. Навијачима црно-белог тима, застрашујуће. Појачаћемо је и податком да су црно-бели, трећу сезону узастопно, остали без иједног трофеја.
Није то ситуација на коју су навијачи клуба из Хумске 1 навикли. Није на то навикао ни Новица Величковић, капитен тима из Хумске. А посебно нико није навикао да на терену гледа потпуно безвољне и незаинтересоване играче у дресовима са грбом Партизана. То се није дешавало никад у утакмицама доигравања за титулу.
Али, ваљда за све постоји први пут.
Сада су црно-бели изгледали исто као оног дана када је тим преузео Александар Џикић – после пораза од Сутјеске у Никшићу, који је Партизан довео на последње место у АБА лиги, стрепео за опстанак.
Никола Пековић повлачи се са места председника
Пред Партизаном је дугачко и врло врело лето. Потребно је извући закључке из ове сезоне, која не би смело да се понови. Планирати следећу.
И то све вероватно са новом управом, јер се Никола Пековић повлачи са места председника. Решења се морају тражити брзо, припреме за следећу сезону ће доћи пре него што сви мислимо.
Џикић је тада успео да те момке убеди да они умеју да играју кошарку. До краја су се попели на пету позицију – највише што су могли. Играли су и финале Купа Кораћа, домаће лиге, имали шансу чак и титулу да узму.
После свега, било је за очекивати да у сезони чије последње дане управо бројимо, Партизан направи корак даље. До старта плеј-офа Моцарт Супер лиге, деловало је како ће ова сезона заиста и бити боља.
Партизан се вратио међу четири у АБА лиги, обезбедио Еврокуп (пријавио се за то такмичење, видећемо да ли ће га и играти), прошао пакао пред Куп Радивоја Кораћа, али је успео да дође до финала.
Поново је играо и на евросцени – додуше, био је приморан на ФИБА Лигу шампиона, у којој је имао неколико сјајних партија – пре свега она против Бешикташа у Београду - а коју је завршио у првом кругу плеј-офа. Усудићемо се и рећи да је то због тровања половине тима и тренера салмонелом пред Куп у Нишу. Да није било тога, Партизан би отишао макар још један корак даље… Све то је ову сезону чинило бољом од претходне.
Али, сада иде прво „али”…
У финишу АБА лиге Партизан није успео да обезбеди предност домаћег терена у плеј-офу регионалног такмичења. Имао је много прилика за то. Да јесте, сигурни смо да би играо финале. Цедевита не би могла два пута да слави у Београду. Е то би већ била „успешна сезона”.
Међутим, Партизан је ту полуфиналну серију одиграо непрепознатљиво лоше, посебно мечеве у Загребу. А биле су то најважније утакмице у сезони.
Било и прошло. Почела је Суперлига, а Партизану као да се није играла. Тако су црно-бели изгледали већим делом домаћег такмичења, да би се потпуно распали у полуфиналу и остали без борбе за трофеј. Опет у најважнијим утакмицама у сезони. Случајно? Ипак, не.
Не би то било страшно да су се црно-бели намерили на квалитетнији тим, да су се борили на начин како су се претходне генерације Паризана бориле и против много јачих и скупљих ривала… Они су били сасвим анемични, некако незаинтересовани. Баш као ономад у Никшићу.
Ремонт тима, тренер Џикић има уговор до 2018.
Када је играчки кадар у питању, Партизан под уговорима има довољно играча. Питање је само које од њих ће задржати. Само петорици је истекао уговор.
Такође, и Александар Џикић је везан за клуб до 2018. Иако се и током сезоне помињао његов одлазак, он је по завршетку полуфинала рекао да не намерава да подноси оставку.
И то је ову сезону ипак учинило „мање успешном” од претходне.
Могли бисмо да ређамо објективне разлоге зашто је тако било. Да кажемо како су се већ у припремама за сезону Александар Џикић и његови сарадници сусрели са проблемима. Како је Александар Цветковић – играч око кога се градио тим - желео излаз из уговора у „минут до 12” и како је одједном морао да се тражи плејмејкер.
Па и како су у истом дану пропали трансфери Николе Милутинова – била договорена позајмица – и Терика Вајта – добио уговор на потпис, али га није вратио. О „саги” везаној за Петра Ракићевића се све зна, о чекању Стефана Јанковића мало мање. Али, чињеница је да селекција тима није ишла глатко.
Притом, Џикић је имао врло скроман буџет. Ниједан тим Партизана у 21. веку није коштао тако мало. Ипак, то није требало да значи и да по први пут у 21. веку не игра финале. А посебно није требало да значи потпуни изостанак борбе, жеље за победом, осећаја припадности нечем великом, што Партизан чак и у овим тешким временима заиста јесте.
Даље…
Ако се већ две сезоне прича како је финансијска стабилизација и враћање клуба на ноге приоритет, зашто се онда не каже јасно и гласно да резултат није битан. Због навијача?! Јер је обавеза Партизана да се бори за трофеј?!
Наравно, то не значи да клуб може да се доведе до испадања из лиге. Али, може и требало би да значи да ће шансу добити млади играчи. Њих Партизан и сада у првом тиму има довољно, али није баш да су се наиграли.
Зашто? Јер би резултат трпео? Али, која је разлика између тога да ли си на крају други или четврти, чак и пети. Ако је то цена коју треба да платиш да би млади играли више и ако то значи да ће они за пар година стастати и поново бити први, а клуб зарадити на трансферима. И навијачи би то препознали. У „Пиониру” би их било више него на мечевима Суперлиге ове сезоне. Сигурни смо.
Странци…
Вилијам Хечер је био пун погодак. Такав играч је потребан сваком клубу, па и Партизану. Али, да ли су Партизану били потребни Френк Робинсон или Џамонт Гордон. Испоставило се да нису, већ да су били потпуни промашаји. А није да нису коштали клуб.
Пошто практично нису ни играли, тешко да можемо да кажемо да су заузимали место неком млађем. Али, да ли је уместо њих можда могао да се сачува неко од играча из прошле сезоне. Например, Андреја Милутиновић. Играо је добро, био у систему…
Лако је предлагати решења када поправног више нема. Иза Партизана је остала још једна сезона, у којој га није било у борбама за трофеје – осим у Купу Радивоја Кораћа – нити се после ње финансијски консолидовао. Напротив, дуговања стоје, рачун је дуго био у блокади. Укратко – бачена сезона.
Али, не мора да буде. Уколико се из ње – баш као што се ради после сваког пораза – извуку поуке. Поставе јасни приоритети. И саопште. Јасно и гласно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.