Тог 5. марта 2009, Партизан је победио Панатинаикос, отишао у четвртфинале Евролиге, а утакмици у Арени присуствовало 22.567. Највише у елитном такмичењу до тада.
Један од тих усхићених навијача, био је и Алексеј Николић. Тада 14-годишњи дечак, стајао је на трибинама, у навијачкој мајици тима из Хумске. И – био је пресрећан.
- Сећам се, то ми је био поклон од тате за рођендан – објаснио је за „Журнал“ Николић неколико минута пошто је на свој Инстаграм профил ставио слику са те утакмице, као „сигнал“ да је сарадња младог Словенца, са јаким српским коренима, и Партизана озваничена. Трајаће три године.
Сада ће неки 14-годишњи дечак са трибина „Пионира“ гледати њега у црно-белом дресу и баш као он пре десет година, сањати да једног дана заигра за Партизан.
- Могло би се рећи да је ово испуњење мог дечачког сна – наставио је причу Николић.
Причао је гласом у коме се јасно чуло задовољство. И нестрпљење.
- Пратим Партизан... – ту је застао, као да пребројава године, па додао.
- Ма, од како пратим кошарку, знам и за Партизан. Одувек сам био навијач црно-белих и баш ми је драго што сам потписао уговор. Једва чекам да све почне.
Да ли је баш та утакмица у Арени, имала некакав утицај да пожели да и он некада тако игра пред пуном двораном, питамо. Осим, очигледне породичне традиције, пошто је његов отац Давид био играч, касније и тренер Постојне – у којој је и Алексеј почео да игра кошарку – потом био у стручном штабу репрезентације Словеније на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори, па и годину дана касније, на Мундобаскету у Јапану као помоћник Алешу Пипану.
- Апсолутно! Партизан има ту неку своју душу. Са навијачима и свиме што чини тај клуб, учини да пожелиш да играш ту.
Десет година касније, он је део Партизана. Мада, тешко да ће доживети атмосферу са те утакмице у Арени. Одавно на утакмицама црно-белих није тако. Николић то не прихвата.
- Ја и даље мислим да је то тако. Као што је било тада.
И зато – када је дошла понуда Партизана, није било дилеме.
- Била је то лака одлука – узвратио је нови плејмејкер тима из Хумске.
Додао је и...
- Дошли смо у контакт, поразговарали смо, врло брзо смо се договорили и дошло је до сарадње.
Шта је то што он доноси у Партизан, питамо? Николић каже:
- Ја мислим да могу да донесем некакву мирноћу, као плејмејекер. Да могу да обавим доста тога, на обе стране терена. Да дам енергију тиму.
Од Партизана очекује...
- Све најбоље – узвратио је уз осмех.
Нешто конкретније...
- Да што више побеђујемо и да заједно, на сваком тренингу и утакмици, напредујемо.
Неће имати проблем са уклапањем. Добро зна где долази. Уосталом, те мартовске вечери је гледао будућег капитена – Новицу Величковића - како доминира на терену Арене.
- Пратим Партизан стално. Упућен сам у све што се дешава. Сад сам ту.
Прича новог плејмејкера Партизана креће из родне Постојне. Где је почео да тренира кошарку. Први тренер му је био његов отац Давид. Даље је ишла...
- Са 16 година сам отишао у Сарајево, где сам четири сезоне провео у Спарсу. Одатле сам отишао у Бамберг, сада сам ту где јесам.
Занимљиво да је поред АБА лигаша из Словеније, он одлучио да оде у Спарс. Та констатација га није изненадила. Већ ју је чуо.
- То сви кажу – узвратио је. – Али, Спарси су одличан клуб за младе играче, где им се пружа шанса. Имају добру омладинску школу и стварно добро раде. Сада су још бољи.
Нови плејмејкер Партизана је рођен 21. фебруара 1995, висок је 191 центиметар.
Актуелни је првак Европе са селекцијом Словеније. На путу до злата на Европском првенству у Истанбулу просечно је бележио 3,5 поена, 1,4 скока и 0,8 асистенција за 11 минута на терену.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.