Кључна реч – поверење! Када нико није, Андреа Тринкијери је веровао у Маркуса Пејџа. У момка који је сјајним партијама почетком године, погурао Партизан у плеј-оф АБА лиге, а онда некако стао. Дуго није био ни близу форме из јануара месеца.
Поверење тренера, али и свих саиграча, леворуки Американац је осетио. И на њега узвратио.
- Веровао сам му, дао сам му важне шутеве, погодио је најважније – рекао је после утакмице Тринкијери, који је свог бека назвао „Маркус Годо Пејџ“.
За разлику од јунака дела Семјуела Бекета, Тринкијери је дочекао свог „Годоа“. У најважнијој утакмици овог дела сезоне. Оној која је одлучивала да ли ће се полуфинална серија наставити или ће Партизан завршити сезону у АБА лиги.
Пре свега – тројка која је на минут и 17 секунди одвела Партизан на четири разлике, онда и добро праћење реакције Џока Лендејла, који је после промашаја Маринковића, па и Ренфроа одбијао лопте, баш до Пејџа, а он успевао да их исконтролише. После другог скока био и фаулиран, а онда са пенала оверио Партизанову победу. Вратио серију пред навијаче Црвене звезде. Да се све реши у једној утакмици.
Толико су „тешки“ ти поени Маркуса Пејџа, у финишу другог меча полуфинала. А још „тежим“ их чини значај који за омаленог Американца имају.
Пејџ је и те како свестан да су неке претходне утакмице далеко од онога што се од њега очекује, али њему самопоуздања није недостајало ни раније. Уосталом, да јесте, не би ни „узимао“ те битне шутеве.
- Последњих неколико седмица сам се мучио са шутем. Покушао сам да нађем своје место у нападу, али и даље сам имао довољно самопоуздања. Знао сам да ми и тренер верује. Уместо да се јако трудим да се вратим у ритам, само сам се опустио и пустио игру да ми дође. Тренер је позвао акцију, а ја сам погодио.
Звучи врло једноставно. Да ли је било? Да ли је пре те тројке којом је наговестио исход дербија, размишљао о неким претходним шутевима које је промашио? Пејџ каже:
- У том тренутку не. Истина је да сам био мало забринут за свој шут, покушавао сам да пронађем ритам. Али, када је последња четвртина почела, трудио сам се да све то заборавим, да урадим све што могу да помогнем тиму. Небитно да ли је то одбрана или нека ситуација у нападу.
И он је веровао. Јер...
- Знам колико сам труда уложио да би се нашао у оваквој ситуацији. Волим да будем у оваквој ситуацији. Тренер је позвао мој број и ја нисам губио самопоуздање.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.