Почетна / Кошарка / Партизан

ЉУБИМАЦ ГРОБАРА - Вилијам Мозли: Ми, људи са Југа

„Кад чујеш како ти људи узвикују име, доведе то до суза“
ФОТО: И. Веселинов

Има та једна песма. Написана још крајем тридесетих година прошлог века. Кажу и да је једна од највише обрађиваних у америчкој дискографији. Можда и њену најпопуларнију верзију, извео је легендарни Џони Кеш.

Исту песму обрадила је и група ЈНА. Уствари, према њеним тактовима написала речи које описују фудбалску утакмицу.

У тренутку када је сео у једну од фотеља у Штарк Арени, Вилијама Мозлија изненадили смо предлогом.

- Волела бих да Вам пустим једну песму.

Широм отворене очи и кратак одговор:

- Океј!

Вероватно се питао: „Шта сад она хоће?!”. Разгорачене очи ускоро је заменио осмех. Помало тужан. Али, осмех. Јер – све је имало поенту. Врло јасну. И лако смо дошли до ње.

Истина, морало је мало да се убрзава, како би дошли мало јаснији тактови. Уз малу асистенцију, али преко „Само за тебе срце ми куца”, Мозли је успео да чује „You are my sunshine, my only sunshine…”

Незванична химна Луизијане. Државе у САД из које долази један од омиљених играча навијача Партизана. Кажу и једна од најсиромашнијих. Где – баш као што каже ова песма – небо уме да буде сиво. И где лежи одговор на питање – како је Мозли тако лако постао омиљен међу навијачима тима из Хумске.

Јер – у Луизијани је све борба. Онаква какву на свакој утакмици виђамо када је Мозли у питању. Због које је заслужио да му хиљаде људи, готово на сваком мечу, гласно узвикују име.

- Сваки пут када се то догоди, емоције ме једноставно преплаве. Кад чујеш како ти људи узвикују име... То човека може да доведе до суза – признао је Мозли.

Посебно јер...

- У месту у коме сам рођен, много људи не може ни да сања да ће добити овакву прилику – нагласио је Партизанов центар.

Недавно је Андреа Тринкијери, тренер Партизана, рекао како од његових играча очекује да играју за име које им пише на дресу. Али оно исписано на грудима, не на леђима. Код Мозлија је то врло повезано. Играјући јако за то што му пише на леђима, он себе даје и клубу. Схвата да једно без другог не може.

Најбољи опис свега пронашли смо на терену. Онај детаљ када Мозли просто отима лопту из руку играча Игокее, прослеђује је Редингу, који баца пас преко целог терена... Није поента у тој акцији, која јесте била спектакуларна. Колико у жељи да буквално отме ту лопту... И она има „корене” у Луизијани.

- Мораш да желиш више од других. И мораш да изађеш на терен и то покажеш. Не можеш да играш меко. Да сам био мекан, вероватно би ми тада и сваки следећи пут, узели лотпу. То не сме да се догоди. Потрудио сам се да му ставим до знања да лопту желим више од њега. Од свих!

 

Да у 2020. погоди још неку тројку

Новогодишњи разговор није могао без питања о новогодишњој жељи. Уз стандардне – здравље и срећу за све – па и што више победа за клуб, Мозли је имао и једну необичну.

- Као што знате, не шутирам много за три. Али у Партизану сам већ једном погодио са дистанце. Осећај је добар...

И зато...

- Волео бих да још неки пут погодим за три.

Можда да кажемо то и тренеру – узвратили смо шаљиво. На исти начин, Мозли је додао:

- Ако будемо добро играли и водили, тренер ће бити срећан. Онда могу и да пробам за три.

Иначе, са Тринкијеријем има одличну комуникацију.

- Доста разговарамо, а ја умем да слушам. Као сунђер сам. Оно што ми каже, трудим се да одмах применим, прво на тренинзима, па и утакмицама. Знам да нам свима мисли добро, чак и када виче на нас.

Све ово може да буде и једна озбиљна метафора. Животна метафора! Јер - околности и те како могу да утичу на то какав ће неко играч постати.

- Знам одакле сам кренуо и да је ово моја шанса да направим бољи живот за мене и за моју породицу. То је оно што имам на уму сваки пут кад изађем на терен. Желим да направим корак више. И зато се трудим да играм јако, онако како се игра тамо одакле сам. Како би и мојој породици било боље.

А када је тако...

- Навијачи воле да виде играча који се труди. И - кад осете колико велику жељу за победом има, то као да упали неку искру. Просто виде да заједно могу да ураде велике ствари.

То је оно што се управо дешава између Мозлија и навијача Партизана. А дешавало се и раније.

Из Луизијане је и Лестер Бо Мекејлеб. Још један момак који је лако освојио срца навијача. Баш као и његов сународник.

- Чуо сам за њега, али не познајемо се лично – узвратио је Мозли.

Веза је више него очигледна. Та борба због које су тако лако постали омиљени.

- С обзиром на то одакле долазимо, вероватно смо били у сличној ситуацији. И зато желимо да играмо јако. Јер, овакве шансе се не дешавају многима тамо одакле ми долазимо. Вероватно је то веза коју видите између нас.

Сличност је и у надимцима – Бо и Мо... Коначно опет осмех на лицу Мозлија...

- Да, да – узвратио је.

Да их спојимо у један – Партизанове легенде из Луизијане.

- Уууу, то би било сјајно – узвратио је па потпуно спонтано „упропастио” унапред припремљени сценарио. Једноставно је прескочио неколико питања...

- Волео бих да останем овде неколико година. Мислим да би и навијачи то волели.

Већ после пар месеци та прича је изашла у јавност. И то – ни мање ни више, него од стране председника клуба, Остоје Мијаиловића. Сада је више него јасно да је жеља обострана.

- Волим све у вези овог клуба. Тим, стручни штаб, навијаче... Све ово је врло добра ситуација за мене.

Вратили смо се земљаку – Боу – он је обожавао Београд. Често се враћао у српску престоницу. Можда је и сада овде. Прва реакција на питање – шта мисли о нашем граду – била је довољна за закључак – Бо и Мо су и по томе слични.

Трудим се да летим као Супермен!

Како је и сам рекао, обожава да гледа филмове. Занимало нас је које...

- Акционе. Велики сам фан акционих филмова – узвратио је, па додао:

- Волим и комедије, али не романтичне филмове. Наравно, са сином гледам и дечије филмове, цртаће... Али, акциони филмови су моја ствар.

Неки омиљени јунак? За тренутак се замислио, па узвратио:

- Супермен! Обожавам све у вези Супермена. Гледао сам све филмове о Супермену на које сам наишао.

Можда да би нешто од тих моћи применио на терену.

- Покушавам да летим као Супермен – узвратио је уз осмех.

- Уживамо овде! И ја и моја породица. Град је леп, доста тога тек треба да истражимо. Свиђа ми се и то што скоро сви говоре енглески, лакше комуницирамо и сналазимо се. Сигурно ћемо се враћати овде.

Шта је то што му се посебно допада...

- Лично, много волим да гледам филмове. И често идем у биоскоп. Док моја супруга воли да истражује и види различите ствари. Заједно са сином, често је у музејима. Сада нису ту, али када се врате, и када буде лепше време, више ћемо обилазити град, можда отићи и ван града, како бисмо видели што више и боље се упознали са свиме.

Опет – Луизијана. Није тајна да различити крајеви у САД, „производе” и различите стилове кошарке.

- Кад тако гледате, ми са југа играмо више физичку кошарку. Са доста контакта. Познатији смо по америчком фудбалу. Зато је мени сада лако да играм физички јако, па и да надокнадим неке недостатке које имам.

На пример...

- За „петицу” сам низак. Ретко видите неког моје висине да игра на тој позицији.

Још нешто – за разлику од осталих, посебно тих „андерсајз” центара, Мозлија нећемо видети како се извлачи испод коша и шутира.

- То никада нисам био ја.

Већ...

- Од како сам почео да играм кошарку, био сам задужен за одбрану. Онај који уноси енергију. Могу да се извучем и шутнем, али осећам се комотније под кошем, када сам у пику... Игра се јесте променила. Високи играчи све више шутирају споља. Али, тако мени олакшавају посао. Оставе ме самог на скоку.

Иако својим потезима заиста мења енергију на терену – сведоци смо били како једном рампом или офанзивним скоком потпуно промени ток утакмице – Мозли је на терену некако тих. За разлику од – рецимо капитена Новице Величковића, или сународника Рашона Томаса...

Искуства дербија

Од наставка сезоне очекује – много.

- Да наставимо да побеђујемо. Имамо добар низ. Надам се да ћемо успети да освојимо трофеје. Имамо стварно добар тим. Заиста имам доста самопоуздања и верујем да ћемо у томе успети.

Када је АБА лига у питању, на путу до трофеја негде ће их сачекати вечити ривал. Већ је осетио драж дербија.

- Пре првог дербија, добио сам много порука од навијача. И био сам спреман да изађем на терен у прави мали кошаркашки „рат“. Знао сам и да ће навијачи бити уз нас. И то је била заиста велика победа. И веома важна. Помогла нам је доста за наставак сезоне, јер смо видели колико добри можемо да будемо.

Зна и да ће плеј-оф мечеви са вечитим ривалом – ако до њих дође – бити још тежи и емотивнији.

- Биће веома узбудљиво. 

- Рашон прославља готово сваки потез, мене ћете ретко видети да показујем емоције на терену, па заједно направимо добар баланс – узвратио је уз осмех.

Доста озбиљније...

- Волим да прославе оставим за крај, како бих остао фокусиран на утакмицу.

Уосталом...

- Немам времена да славим, морам брзо да се вратим у одбрану – додао је уз широки осмех.

Али, зато када је на клупи...

- Тада сам најгласнија „чирлидерсица” – додао је не престајући да се смеје.

Негде баш у том тренутку, у Арени се појавио Душан Милетић. И „оплеменио” питање. Рецимо – Мозли, али и остатак клупе Партизана, веома бурно прославља сваки добар потез младог центра. Какво је, рецимо, било његово закуцавање против Игокее.

- Исто је и на тренинзима – узвратио је поносно Мозли. – Знам колико ради и да је сваки дан све бољи. И када видим да је остварио нешто добро, осетим се као кад старији брат види млађег да је урадио нешто посебно.

За крај – пре него што је дошао у Партизан, да ли је могао и да замисли да ће прва четири месеца изгледати овако? Цео пакет! Његове игре, љубав навијача, клуб...

- И пре него што сам дошао, гледао сам клипове са утакмица и знао сам како изгледа подршка навијача. Да ће увек да ти ставе до знања шта мисле. Што се тиче мојих игара, знао сам шта могу, причао сам са тренером. И он ми је рекао да зна колико ја могу и да само жели да одиграм своју улогу. Кад је тако, онда се осећам комотно и оно што имам, могу и да покажем.

Укратко...

- Ово је био добар избор. За мене и за Партизан.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

los penzos 47
"gropniii",Partizan je daleko od bluza,kao uostalom i ti.Možda ste najsličniji Dubrovačkim trubama!
Branko
ja se slazem da je Partizan Toma Zdravkovic i Saban Bajramovic a da su oni Karleusa i recimo Dara Bubamara
Branko
Ako cemo bas ono da vam kazem dobra muzika je dobra muzika,bilo to bluz,trubaci,limeni trubaci,narodna muzika,jazz itd itd...ako hoces da ih prozivas onda postoje razne bubamare,cece,brene i sund tako to ti dajem za pravo..Toma zdravkovic npr je muzika ozbiljnog kalibra za ovaj litac sto danas imas..
Прикажи још одговора
gropn III
Partizan je bluz, ostali su folk, serenade, LIMENI trubaci !
nemam pojma
folk je jako lepa reč za ono arlaukanje. I gusle si im zaboravio. Interesuje me ko im to "peva" navijačke pesme, ove što se čuju u hali kad igraju. Toliko je falša da normalnog čoveka zabole uši.
milan
https://www.youtube.com/watch?v=KPDMmeTu2aE&t=38s
los penzos 47
Mr.Mozli,ima još jdan klasik iz tvog kraja koji glasi"Kuća izlazećeg sunca"Tema je jasna,a ne zvanična himna moje države je"Marš na Drinu"!Prema tome,JNA više ne postoji,postojite vi moderni plaćenici zbog kojih srpska košarka polako,ali sigurno...umire!
Milka Noisette
Vala ako srpsku kosarku ne sahrani Covic stariji-nece je ni ovaj sjajan mladic.
gropn III
Beron, koraci ... postoji klub koji pokupi talente, ne daje ih konkurenmtima i ...ugusi ih ! postoji i trener koji je od talenata napravio npr jednog Bogdanovica ... postoji klub koji bez koraka ne moze da pobedi slabijeg rivala ! Beron, koraci ...
Прикажи још одговора
Teglica
Koliko li prima ovaj ? 500 hiljada dolara ili ide do 800.000 kao onaj trener sto voli naseg predsednika :)
Doktor
A lotenco gist faje odzo dzenkins verovatno igraju iz ljubavi prema klubu iz predgradja,a da ne pominjem da ste samo ove sezone promrnili 3 trenera i 5 6 igtaca sve verovatno za dz ili neku sicu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.