Факултет за спорт Универзитета „Унион - Никола Тесла“ у сарадњи са Партизаном организовао је радионицу у којој су будући бруцоши имали прилику да присуствују тренингу црно-белих.
Најпре им се обратио професор Владимир Копривица, један од најбољих стручњака у Србији из области кондиције који је од ове сезоне преузео бригу о физичкој припреми Партизанових кошаркаша, али и репрезентације Србије.
Копривица је иначе редовни професор Факултету за спорт на Новом Београду, па је ово била идеална прилика да се будући студенти упознају са њим, буду привилеговани да и пре него што седну у студентске клупе, одслушају лекцију о томе како се спрема тренинг, које методе рада се користе у припреми, који су његови циљеви и који резултати се од играча након тренинга очекују.
Шеф стручног штаба Партизана Андреа Тринкијери на располагању је имао све играче, па су будући тренери имали прилике да на делу виде како италијански стручњак припрема тим за изазове који му предстоје.
Тренинг је трајао скоро два сата, будући студенти на студијском програму Тренер у спорту су упијали сваки покрет и гест искусног стручњака, а онда су сачекали да се са њим упознају и поставе му неколико питања. Прво је било везано за лидера екипе и Тринкијери није имао дилеме када је требало изабрати вођу међу својим првотимцима.
- То је онај који је већ све преживео. Онај који зна шта је погрешно, а шта је права ствар за екипу. Сигурно је то Ноле (Новица Величковић). Он је играч који игра главом... Глава није мишић, али је ипак најважнији мишић. И то се тренира сваки дан.
На следеће питање - да ли тренер треба да буде пријатељ са играчима - харизматични Италијан је одговорио:
- У Италији се каже да постоји милион различитих путева да стигнеш до Рима. Значи да ствар можеш да урадиш на неколико начина. Мислим да се на високом нивоу без знања не може ни ући у дворану. Када почнеш да радиш са екипом, у првих пет минута првог дана на првом тренингу, играч може да створи слику о теби и знаће шта знаш, шта не знаш, колики си ауторитет. Првих пет минута су кључни за све. Сада, да ли тренер може бити пријатељ? Нисам баш сигуран. Оно што мора да постоји је људско поштовање јер играчи су пре свега људи. То значи да имају све проблеме које и ти имаш, али ти си тренер и ти њима мораш да покажеш пут. Људско и спортско поштовање мора да постоји, али ти си шеф.
Оно у чему је Италијан најбољи је психолошка припрема играча. Зато је додао:
- Мораш да познајеш психологију и мораш да знаш шта сваком играчу иде од руке, шта му прија, који начин бираш да са њима причаш. Сви су другачији. Увек кажем да тренери знају да причају са коњима. Надам се да си схватио - кроз осмех се обратио једном од учесника радионице.
Подвлачећи паралелу између италијанске и АБА лиге, стратег црно-белих је рекао:
- У Италији је све мало лепше, аутобус је мало бржи, али ово је земља кошарке и спорта. Овде сам нашао најбоље професионалце у спорту, кондиционе тренере, физиотерапеуте, помоћне тренере. Некада нешто може лепше да ти изгледа, али ако загребеш шта има испод... Можда је овде још боље за неке ствари.
Уследила су и мало стручнија питања од стране будућих студената - која је најбоља одбрана од пик-ен-рола?
- Прво је да будеш свестан шта твоји играчи могу. Не могу сви да искачу, не могу сви да играју унутра. Мораш да гледаш какве су атлете, какве ноге имају, колико су велики. Мислим да је тренер као кројач. За сваког играча морам да направим другачије одело. Прва ствар је шта екипа може, па онда када то знам онда бирам опције које ћемо да играмо, па их онда радимо сваки дан. Али мораш да имаш најмање три опције, три различите одбране. Сада сви играју пик-ен-рол и сви су научили добро да нападају, па си онда готов ако имаш само једну одбрану. То је тренутна смрт!
Што се тиче питања – да ли треба бранити последњи напад или правити фаул – Италијан је рекао:
- У Америци се никада не прави фаул. Чувени Грег Поповић је изгубио финале против Мајамија јер није направио фаул. Мислим да је адаптација најважнија ствар. Свака утакмица је другачија, сваки завршетак је другачији. Неки пут браним, неки пут тражим да се прави фаул. Зависи каква је утакмица. За тактику у последњем нападу се одлучујем у току меча и у односу на то који су играчи на терену и за противнички и за мој тим. Сваки пут је другачије. Адаптација је најважнија ствар у животу, а не само у кошарци.
И за крај...
- Једину ствар коју не можеш купити је искуство. Знате ли шта је искуство? То је учење на грешкама. Искуство су ожиљци. Сваки играч је другачији. Сваки тим је другачији од данас до сутра. Данас видиш да си нешто добро направио, сутра играчи дођу на тренинг и није исто. Зато мораш добро да се прилагодиш на услове. Буди директан и искрен. Реци истину. Неки пут је мало спакуј, али реци истину јер ако лажеш играчима, после три секунде они ће све схватити.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.