Пише: Томо Марић
Зар се на стуб срама мора распасти своја савест и част да би се допао „великом свету”, и био прихваћен као „цивилизовани народ”; нико се суровије није сударио са тим сазнањем као српски народ! Чак и у спорту којег је, кроз два века, задужио великим репрезентативним и клупским остварењима, те сјајним појединцима: Новаком Ђоковићем, Предрагом Стојаковићем, Владом Дивцем, Драганом Џајићем, Милутином Шошкићем, Здравком Рађеновићем, Милетом Исаковићем, Милорадом Чавићем, Иваном Шпановић, Тијаном Бошковић, Светланом Китић, Александром Шапићем, Данилом Икодиновићем, Филипом Филиповићем, …; клубовима: Црвеном звездом, Партизаном, Металопластиком, Борцем, Војводином…
Бадава све, бадава и српско јунаштво и страдалништво у оба светска рата, увек на стране правде и антифашизма, а бришу се Јасеновац, Јадовно, Дракулић, Шушњар, Кајмакчалан, Сремски фронт… негира корен и нација Николе Тесле, из историјских књига бришу Степа Степановић, Радомир Путник, Милунка Савић,…, фалсификује истина о Косову и Метохији, на сваком месту и у свакој прилици шири се антисрпска хистерија, ма о којој области стваралаштва од науке, културе, до спорта, било реч.
Кроз историју мењали су се творци и тумачи тог лудила, користећи сва медијска средства „сатанистичке медијске индустрије”; од Гебелса до Холбрука, уз предугу листу злобних протагониста: Била Клинтона, Жака Ширака, Маргарет Тачер, Хелмута Кола, Дитриха Геншера, Медлин Олбрајт, Весли Кларка, …, који су „Србе живе сахрањивали”!
Ни спорт није остао без најружнијег облика сатанизовања!
Године 1991. Црвена звезда је била најбољи европски и светски фудбалски клуб, захваљујући сјајним играчима: Дејану Савићевићу, Дарку Панчеву, Синиши Михајловићу, Миодрагу Белодедићу… али и вансеријском руководству које су предводили Драган Џајић, Владимир Цветковић, Светозар Михајловић, тренером Љупком Петровићем, надмудрила је планере „новог светског поретка” који су тај, „велики пропуст” настојали да исправе у наредним годинама увођењем и спортских санкција, забранама и дисквалификацијама, судијским неправдама, испланираним и договореним бламажама…
Разум зна с ништавлуком да губи битку у својој узвишености; сјајна игра српских кошаркаша крунисана је великим тријумфом у Атини на Првенству Европе 1995. године, Хрвати поражени и надиграни, кукавички напустили победничко постоље као трећепласирани тим. Срби су били шампиони, а Хрвати отишли у своју срамоту!
Срби су остали достојанствени без ружних коментара и било чега што би имало призвук увреде. Светска јавност уместо осуде срамног чина Хрвата тражила је хиљаду оправдања, пре свега злурадим коментарима „дични Хрвати нису хтели да буду у друштву лоших момака из Србије”!!! Четири недеље касније била је изненадна војно-полицијска акција „Олуја”, уз подршку НАТО снага, те муслиманских јединица, протерано је и страдало више од 250.000 Срба из Хрватске. „Велики свет” је ћутао!
Чему је, онда, уистину служила она срамна представа у Атини хрватских кошаркаша и антисрпска светска медијска харанга, да ли као припрема за оно страдалништво које се касније догодило?!
Примера је безброј, а узрочно-последични наук живота је неспоран: ко побеђује силом и безобзирношћу, изборио је само делић победе, реванш следи, кад-тад; дуг, као зао друг, увек се враћао с каматама. Насиље је одвајкада било оружје разбојника и пробисвета, а ко данас, у највећој мери, управља светом, то се недавно питао Нобеловац Петар Хандке.
Хвала Богу и добрим људима, ничија до зоре није горела; ко слави „Олују”, тријумфујући у туђем уништењу, слушаће је једног дана.
Између осталог, и у спорту, људском искону; све што вреди, не заборавља се и никад не бледи!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.