Одличним партијама у редовима Сплита Марко Луковић, крилни центар из чувене кошаркашке породице изборио се да у 28 години дебитује у сениорској репрезентацији.
– Искрено, много ми значи. Баш сам био срећан кад сам добио позив, памтићу овај прозор целог живота. Осим лепе успомене, било је ово и сјајно искуство, потрудићу се да не буде и последње. Тежим путем, кроз мање клубове сам дошао до репрезентације. Из петних жила се борио да скренем пажњу. Ето можда ме је сад, бог наградио за труд – каже Марко Луковић.
Урош ниже добре партије у Морнару, Марко је најкориснији кошаркаш некадашњег европског шампиона... На питање да ли су успели да испуне родитељски сан и престигну оца, Марко у шали одговара:
– У једном елементу сам га свакако надмашио. Кад је дебитовао у репрезентацији што се каже „само се уписао у стрелце”.
О томе колико су Урош и он морали да иду тежим путем због славног презимена, Марко не жели да прича.
Да су се коцкице сложиле у правом тренутку и да је после јуниорског стажа каријеру наставио у једном од вечитих ривала (што би за дете рођено и стасало у Београду било и логично) вероватно би далеко раније играо у репрезентацији и ко зна шта још...
– Много ми је значио прозор, подстрек ми је да радим још боље, да се још више трудим и да опет пробам да одем на виши ниво – Маркове речи биле су увертира у ретроспективу каријере.
Занимљиво је да је после Тријера, МЗТ-а и Крке последњих пет сезона играо у градовима на мору – Мурсија, Ле Портел, Манреса, Копер и сада Сплит. Кључ избора, наравно, није био географски, већ...
– Увек сам тежио да одем на већи ниво и трудио се да будем међу најбољим стрелцима. Константно сам желео да идем на боље. У једном тренутку сам дошао до Шпаније, најквалитетније лиге у Европи, али сам имао пех. Поломио сам шаку у Манреси, имао операцију, уграђен ми је шраф. Да сам имао мало среће можда би ми каријера ишла другачијим путем. Вратио сам се у АБА лигу, али нисам ни једног тренутка одустајао, жеља за доказивањем се није смањила.
После шампионске генерације у којој су били Савић, Сретеновић, Павићевић није било уобичајено да боје жутих бране играчи из Србије. Ђоковић је пробио лед, за њим је стигао и Луковић.
– Има наших играча, били су Куриџа и Љубичић у Цибони, Маринковић, Фундић и сада Бурсаћ у Задру... Сплит је стварно леп град, лепо су ме прихватили.
За време Луковићевог боравка у Грузији, Сплићани су уместо Скелина на клупу поставили Милета Каракаша, младог тренера који је био првак Европе са јуниорском репрезентацијом. То није једина измена у последњих месец дана...
– Дошли су Укић, Бабић и Марић, момци који су рођени у Сплиту, тежило се да се појачања траже међу онима који су потекли у клубу.
Са њима ни освајање трофеја неће бити немогућа мисија.
– У хрватској лиги издваја се четири, пет добрих екипа. Остале су на нивоу наших КЛС лигаша. Верујем да ћемо ући у финале, а у њему је све могуће.
Једнако, ако не и важнија је трка за избегавање 13. места на Јадрану.
– Кључни је увек први следећи, тако треба приступати. А први изазов је Цибона, гостујемо у Загребу. Такође, од мечева где не играмо са екипама које се боре за плеј-оф имамо Крку на страни и Борац код куће. Победа над Цибоном донела би нам дозу мирноће за наставак.
Кад смо већ код АВА лиге, упитали смо га за домете екипе његовог рођеног брата у завршници сезоне.
– Урошев Морнар је сигурно једна од најквалитетнијих екипа АБА лиге. Између Звезде, Будућности, Цедевите и њих, нема огромне разлике, у питању су нијансе. Мада и Игокеа се озбиљно укључила у трку за та четири места. Барани тренутно имају проблема са повредама, али кад су сви на окупу имају квалитет да дођи и до финала – закључио је Марко Луковић, најбољи стрелац Сплићана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.