Зоран Лукић: Младима треба веровати

0

Селектор јуниора Србије истиче да ће се успех на СП мерити бројем играча у сениорским тимовима

ФОТО: fiba.com

Пример Зорана Лукића представља праву реткост међу данашњим стручњацима. У времену кад је тренерима свакодневно мач над главом, Лукић је на кормилу Нижњег Новгорода више од деценије. Додуше са кратком паузом од годину и по дана, коју је сам иницирао померањем у Банвит.

А уколико се неке процедуралне ствари везане за свакодневни живот поклопе, та сарадња могла би да буде налик некима из НКАА лиге, до одласка у пензију...

- У клубу знају да бих могао каријеру да завршим у Нижњем. Немам недостатак амбиција, налазим се на месту где ми је изузетно лепо - каже Лукић, који преко 15 година са великим успехом ради у Русији.

Пре разговора о Нижњем и добрим резултатима у Лиги шампиона и ВТБ лиги, са Лукићем смо разговарали о Светском јуниорском првенству које се овог јула игра у Риги. Како због пандемије прошле годинe није било континенталних такмичења младих, Србија је по ренкингу уврштена међу учеснике најбољих 19-годишњака планете.

Зоран Лукић, селектор ове генерације, паузу у такмичењу због прозора искористио је да дође у Београд и са сарадницима направи оквирни план рада за лето.

- Имао сам састанак са Ненадом Крстићем и Александром Глишићем, био је то опширан разговор, договорили смо се какав је план, надамо се да га неће пореметити корона. Наш стручни штаб је максимално упућен у тренажни процес и само такмичење кандидата. Њихово основно годиште је 2002, пратимо играче, гледамо утакмице, добијам видеа и информације - каже Лукић, додајући да је на сталној вези са сарадницима.

Питање који ће играчи чинити окосницу, Лукић из педагошких разлога избегава и наглашава да о именима не би говорио.

- Кључно је, видим да то полако постаје проблем и у нашој кошарци да ти млади момци не добијају у 18, 19 година шансу да играју сениорску кошарку. Број момака из селекција учесника Светског првенства који буде играо сениорску кошарку биће прави резултат тог такмичења.

Констатујући да Србија у овом годишту има интересантних момака наставио је:

- Треба имати стрпљења за њих, веровати им, дати им шансу, коју претходно сами треба да заслуже. Видим да неки момци имају одређену ролу у клубовима, неки играју у Немачкој, неки у колеџ кошарци, а имамо и талентованих који су се изгубили. Хтели су прво у Америку, па онда да нађу неки њима интересантан клуб и онда на крају остали без шансе да се такмиче. Није све лагано, али навикао сам на те ситуације.

Одавно су прошла времена кад су тренери репрезентација имали цело лето за рад са перспективним играчима.

- Турнир је од 3. до 11. јула у Летонији. План је да се окупимо крајем маја. Видећемо како ће се плеј-оф одвијати, али око 25. маја дан, два раније или касније треба да се окупимо на Дивчибарама. Радићемо нешто мало више од месец дана.

Причу о наследницима Теодосића, Радуљице, Богдановића, Јокића, Милутинова освајача на планетарним шампионатима у дресу Србије оставили смо за мајске дане. На ред је дошао Нижњи који је прошао у ТОП 16 фазу ФИБА Лиге шампиона.

- Знам да су сви окренути ка Евролиги и жељи да је играју, међутим ФИБА лига шампиона је такмичење изузетно добро организовано, које има смисао. Окупља све више и више бољих тимова, добија на квалитету са земљама које учествују. Осим финансијског постоји интерес и са такмичарске стране, јер дефинитивно доноси квалитет и даје могућност тимовима да напредују кроз национална такмичења и европске изазове.

Наглашава да фонд награда у Лиги шампиона није занемарљив...

- На жалост политика Евролиге и начин на који праве селекцију и одабир тимова који улазе у њу све више је рискантан за све клубове. Огромна финансијска улагања су потребна да би тим преко Еврокупа дошао и успео да се квалификује за Евролиги. Верујем да ће то бити један од разлога због ког ће клубови следећег лета добро сагледати све пре него што одаберу шта је боље за њих.

Нижњи Новгород, са тврђавом на ушћу двеју река, врло сличан Београду чак и када је минус 30 као сада Лукићу је град по мери. Као и сам клуб који годинама не мења стратегију.

- Акценат је на руским играчима, уз што мању помоћ странаца. Ове године их имамо најмање, само тројицу у ротацији и неће их бити више. Ако се и деси нека корекција, биће само са домаћим играчима, никако странцима. Домаћи играчи добијају шансу, расту. На жалост налазимо се на крају трогодишњег циклуса, где неки играчи долазе до нивоа да су занимљиви за велике клубове, већ сада су заинтересовани за неколицину њих. Следеће године креће нови циклус селекције, прављења нових и подизање нивоа њихове игре, самим тим и екипе у целини. Неће бити лако, али већ сам се навикао. За мене је то велики изазов, у неком новом циклусу жеља ми је да један од двојице асистената који сада раде са мном буде главни тренер.

Духовит одговор надовезао се на питање о амбицијама у овој сезони.

- Увек исте – потрошити што мање новца и направити што бољи резултат. Као и свуда. За сад добро гурамо на два фронта, напокон имамо 12 играча на тренингу. Помало нам је ситуација необична, јер смо неких месец и по два, имали по осморицу, деветорицу, највише десеторицу играча и играли на два фронта. Надам се да се враћамо игри која нас је красила на почетку сезоне.

На отвореном се игра хокеј, а не баскет

Русија је огромно пространство, делује и као велики рудник талентованих кошаркаша.

- Лепо сте рекли делује, међутим, није баш тако у самој бази. Ипак, поднебље и температура од минус 30 дају и нека усмерења у одабиру спортова другачија него у Европи. Хокеј је број један, фудбал се диже, али није лако руским фудбалским клубовима да организују тренажни процес и мечеве на овим температурама. У  Нижњем Новгороду тешко ћете наћи отворене кошаркашке терене, углавном се млади окупљају на клизалиштима на отвореном и играју хокеј. Што се кошарке тиче има талената, има момака, труде се да шире базу, али није лако јер кошарка није спорт број један у Русији. И одбојка се добро позиционирала, зато није лако наћи таленте и усмеравати их. А базу треба креативно раширити да би било лакше да се црпи кошаркашки ресурси.

Химки од амбициозног пројекта до антипропаганде кошарке

Најактуелнији пример који потврђује колики је ризик огромних улагања је Химки, пре тога била је Дарушафака...

- Били су то поприлично амбициозни пројекти. Довели су до неког резултата, али... Финансијски аспект не може да буде једини важан на самом путу уласка у Евролигу, ту су и организациони моменти – дворане, путовања, све остало... Није то тако лако. Химки је врло амбициозно направљен тим, коме се нису поклопиле неке коцкице, а онда је као лавина почео низ слабих резултата. Затим проблеми са финансијама, па проблем унутар тима и дошло је тога да сада изгледа некошаркашки, антипропаганда идеје.  

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру