Zoran Lukić: Mladima treba verovati

0

Selektor juniora Srbije ističe da će se uspeh na SP meriti brojem igrača u seniorskim timovima

FOTO: fiba.com

Primer Zorana Lukića predstavlja pravu retkost među današnjim stručnjacima. U vremenu kad je trenerima svakodnevno mač nad glavom, Lukić je na kormilu Nižnjeg Novgoroda više od decenije. Doduše sa kratkom pauzom od godinu i po dana, koju je sam inicirao pomeranjem u Banvit.

A ukoliko se neke proceduralne stvari vezane za svakodnevni život poklope, ta saradnja mogla bi da bude nalik nekima iz NKAA lige, do odlaska u penziju...

- U klubu znaju da bih mogao karijeru da završim u Nižnjem. Nemam nedostatak ambicija, nalazim se na mestu gde mi je izuzetno lepo - kaže Lukić, koji preko 15 godina sa velikim uspehom radi u Rusiji.

Pre razgovora o Nižnjem i dobrim rezultatima u Ligi šampiona i VTB ligi, sa Lukićem smo razgovarali o Svetskom juniorskom prvenstvu koje se ovog jula igra u Rigi. Kako zbog pandemije prošle godine nije bilo kontinentalnih takmičenja mladih, Srbija je po renkingu uvrštena među učesnike najboljih 19-godišnjaka planete.

Zoran Lukić, selektor ove generacije, pauzu u takmičenju zbog prozora iskoristio je da dođe u Beograd i sa saradnicima napravi okvirni plan rada za leto.

- Imao sam sastanak sa Nenadom Krstićem i Aleksandrom Glišićem, bio je to opširan razgovor, dogovorili smo se kakav je plan, nadamo se da ga neće poremetiti korona. Naš stručni štab je maksimalno upućen u trenažni proces i samo takmičenje kandidata. NJihovo osnovno godište je 2002, pratimo igrače, gledamo utakmice, dobijam videa i informacije - kaže Lukić, dodajući da je na stalnoj vezi sa saradnicima.

Pitanje koji će igrači činiti okosnicu, Lukić iz pedagoških razloga izbegava i naglašava da o imenima ne bi govorio.

- Ključno je, vidim da to polako postaje problem i u našoj košarci da ti mladi momci ne dobijaju u 18, 19 godina šansu da igraju seniorsku košarku. Broj momaka iz selekcija učesnika Svetskog prvenstva koji bude igrao seniorsku košarku biće pravi rezultat tog takmičenja.

Konstatujući da Srbija u ovom godištu ima interesantnih momaka nastavio je:

- Treba imati strpljenja za njih, verovati im, dati im šansu, koju prethodno sami treba da zasluže. Vidim da neki momci imaju određenu rolu u klubovima, neki igraju u Nemačkoj, neki u koledž košarci, a imamo i talentovanih koji su se izgubili. Hteli su prvo u Ameriku, pa onda da nađu neki njima interesantan klub i onda na kraju ostali bez šanse da se takmiče. Nije sve lagano, ali navikao sam na te situacije.

Odavno su prošla vremena kad su treneri reprezentacija imali celo leto za rad sa perspektivnim igračima.

- Turnir je od 3. do 11. jula u Letoniji. Plan je da se okupimo krajem maja. Videćemo kako će se plej-of odvijati, ali oko 25. maja dan, dva ranije ili kasnije treba da se okupimo na Divčibarama. Radićemo nešto malo više od mesec dana.

Priču o naslednicima Teodosića, Raduljice, Bogdanovića, Jokića, Milutinova osvajača na planetarnim šampionatima u dresu Srbije ostavili smo za majske dane. Na red je došao Nižnji koji je prošao u TOP 16 fazu FIBA Lige šampiona.

- Znam da su svi okrenuti ka Evroligi i želji da je igraju, međutim FIBA liga šampiona je takmičenje izuzetno dobro organizovano, koje ima smisao. Okuplja sve više i više boljih timova, dobija na kvalitetu sa zemljama koje učestvuju. Osim finansijskog postoji interes i sa takmičarske strane, jer definitivno donosi kvalitet i daje mogućnost timovima da napreduju kroz nacionalna takmičenja i evropske izazove.

Naglašava da fond nagrada u Ligi šampiona nije zanemarljiv...

- Na žalost politika Evrolige i način na koji prave selekciju i odabir timova koji ulaze u nju sve više je riskantan za sve klubove. Ogromna finansijska ulaganja su potrebna da bi tim preko Evrokupa došao i uspeo da se kvalifikuje za Evroligi. Verujem da će to biti jedan od razloga zbog kog će klubovi sledećeg leta dobro sagledati sve pre nego što odaberu šta je bolje za njih.

Nižnji Novgorod, sa tvrđavom na ušću dveju reka, vrlo sličan Beogradu čak i kada je minus 30 kao sada Lukiću je grad po meri. Kao i sam klub koji godinama ne menja strategiju.

- Akcenat je na ruskim igračima, uz što manju pomoć stranaca. Ove godine ih imamo najmanje, samo trojicu u rotaciji i neće ih biti više. Ako se i desi neka korekcija, biće samo sa domaćim igračima, nikako strancima. Domaći igrači dobijaju šansu, rastu. Na žalost nalazimo se na kraju trogodišnjeg ciklusa, gde neki igrači dolaze do nivoa da su zanimljivi za velike klubove, već sada su zainteresovani za nekolicinu njih. Sledeće godine kreće novi ciklus selekcije, pravljenja novih i podizanje nivoa njihove igre, samim tim i ekipe u celini. Neće biti lako, ali već sam se navikao. Za mene je to veliki izazov, u nekom novom ciklusu želja mi je da jedan od dvojice asistenata koji sada rade sa mnom bude glavni trener.

Duhovit odgovor nadovezao se na pitanje o ambicijama u ovoj sezoni.

- Uvek iste – potrošiti što manje novca i napraviti što bolji rezultat. Kao i svuda. Za sad dobro guramo na dva fronta, napokon imamo 12 igrača na treningu. Pomalo nam je situacija neobična, jer smo nekih mesec i po dva, imali po osmoricu, devetoricu, najviše desetoricu igrača i igrali na dva fronta. Nadam se da se vraćamo igri koja nas je krasila na početku sezone.

Na otvorenom se igra hokej, a ne basket

Rusija je ogromno prostranstvo, deluje i kao veliki rudnik talentovanih košarkaša.

- Lepo ste rekli deluje, međutim, nije baš tako u samoj bazi. Ipak, podneblje i temperatura od minus 30 daju i neka usmerenja u odabiru sportova drugačija nego u Evropi. Hokej je broj jedan, fudbal se diže, ali nije lako ruskim fudbalskim klubovima da organizuju trenažni proces i mečeve na ovim temperaturama. U  Nižnjem Novgorodu teško ćete naći otvorene košarkaške terene, uglavnom se mladi okupljaju na klizalištima na otvorenom i igraju hokej. Što se košarke tiče ima talenata, ima momaka, trude se da šire bazu, ali nije lako jer košarka nije sport broj jedan u Rusiji. I odbojka se dobro pozicionirala, zato nije lako naći talente i usmeravati ih. A bazu treba kreativno raširiti da bi bilo lakše da se crpi košarkaški resursi.

Himki od ambicioznog projekta do antipropagande košarke

Najaktuelniji primer koji potvrđuje koliki je rizik ogromnih ulaganja je Himki, pre toga bila je Darušafaka...

- Bili su to poprilično ambiciozni projekti. Doveli su do nekog rezultata, ali... Finansijski aspekt ne može da bude jedini važan na samom putu ulaska u Evroligu, tu su i organizacioni momenti – dvorane, putovanja, sve ostalo... Nije to tako lako. Himki je vrlo ambiciozno napravljen tim, kome se nisu poklopile neke kockice, a onda je kao lavina počeo niz slabih rezultata. Zatim problemi sa finansijama, pa problem unutar tima i došlo je toga da sada izgleda nekošarkaški, antipropaganda ideje.  

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru