Почетна / Кошарка / Репрезентација

Немања Бјелица ексклузивно за Журнал: Можда сам, ипак, себичан

Може се тако закључити ако се зна да годинама занемарујем породицу и пријатеље да бих радио оно што највише волим
ФОТО: Журнал

Када неко у НБА постане слободан агент, сваки менаџер, саветник, пријатељ или потенцијални клуб, од играча ће тражити да лето посвети себи, да тренира, да се одмара, да пази на здравље и уради све што треба како би сачувао своје тело и максимално спреман дочекао старт сезоне.

У бизнису вредном неколико милијарди долара, где је играч највреднији ресурс, то је постао нормалан и природан процес размишљања и рада.

А, лето у државном тиму, само беспотребан ризик. Али, као што на терену никада није могао да се убаци у калуп једне позиције, већ увек представљао везивно ткиво екипе и чинио да остали буду бољи, Немања Бјелица је и по том питању изузетак. Неки ће рећи, врста која полако изумире.

Популарни Бели је тога и те како свестан. Промену понашања, односа и система вредности, гледа из првог реда, уз пуно разумевања и поштовање свих. Не желећи ниједног тренутка да намеће своје мишљење, знајући да ново време захтева нове одлуке и начин рада. Ипак, срећан и свестан зашто он размишља другачије.

Извући то из њега није било тешко, ни изблиза колико је било тешко наговорити га да разговара за новине.

Питање, да ли се с обзиром на статус слободног агента двоумио да ли да се овога лета одазове селектору Кокошкову, барем да од првог дана буде на располагању, било је довољно да се отвори:

- Нема ту шта да се размишља. Већ више од деценије, чим завршим сезону у клубу, следе обавезе у државном тиму. Покушаћу да будем директан колико је то могуће и да избегнем фразе. Мени је репрезентација све. Представљати Србију за мене је част и задовољство. Што сам старији и искуснији, видим да ни клупске титуле, нити лична достигнућа не могу да се мере са оним што си урадио за своју земљу. Када као спортиста имаш прилику да усрећиш свој народ, то је непроцењиво.

Додатно питање није били потребно, речи из Бјелице су једноставно навирале.

- Много тога се променило, за то нису криви нити играчи, нити тренери. Данас је тако, а некада је било другачије. Када сам је дошао до државног дреса, имао сам част да радим са Дудом Ивковићем. У исто време са Светиславом Пешићем у Црвеној звезди, а нешто касније и са Жељком Обрадовићем у Фенербахчеу. Био је то мој врхунац у Европи. Пре свих Ивковић као селектор у све нас је усадио кодекс понашања како се игра за државни тим. То не може да се објасни. Од тада, па до данас, то је за мене једини исправан начин размишљања. За репрезентацију сам увек ту и сва прича се ту завршава.

Иако није било потребе за додатним објашњењем, популарни Бели се вратио на 2009. са жељом да још сликовитије опише шта га је обликовало и због чега и да може, не би хтео да се мења.

- Те 2009. сам прво играо Универзијаду и онда добио позив за сениорски тим који се спремао за Европско првенство. Сећам се да сам на тренинзима разваљивао, а дође утакмице, а ја се распаднем. Ивковић је то видео и осетио. Сећам се као да је јуче било. Два дана пред пут у Пољску, позвао ме и рекао: „Ништа не брини, ти си део ове репрезентације и бићеш сигурно десет година.“ И ето, сада је 2021. а ја сам и даље ту. Њему дугујем захвалност како ме је увео у државни тим и како се сада опходим према томе. Надам се само да ћу некоме бити пример. Иако је сада другачије време.

Био је то идеалан тренутак, да Бјелицу питамо шта се то променило. Због чега више ништа није исто?

- Све је другачије. Распоред је паклен, не само у НБА, него и у Европи. Где је можда чак и горе, за све оне који путују редовним линијама. Ево, Добрић, Лазић и Давидовац су дошли из сезоне са преко 80 утакмица. Променило се и све остало. Маркетинг, медији, комуникације. Сви сада висе на тим друштвеним мрежама. Полазим од себе, некада се знало, сваки дан сам куповао Спортски журнал, да бих сазнао оно што ме интересује. Сада је већ доста тога на Интернету. Много лакше је и доћи до НБА. Враћам се поново на ту 2009, када је нас петорица добило позив да идемо на НБА камп у Тревизу. Никоме од нас није ни пало на памет да одемо тамо и пропустимо Универзијаду! Нажалост, сада је све више оних који ће рећи да репрезентација може само да ти одмогне, нити је потребна да би успео.

Да би јасније дочарао на шта мисли, Бјелица се поново вратио на свој почетак у државним тиму.

- Лето у репрезентацији је тада могло да те лансира и да будеш у првом плану. Али, нико то није гледао на тај начин. Сви смо били ту зато што нам је част и задовољство. Зато се никада не треба љутити на оне који не играју, који се не одазову. Свако од њих има своје разлоге и то мора да се поштује. Волео бих само да учинимо све како не бисмо изгубили младе играче који би у наредној деценији требало да буду окосница. Што буду дуже ту, више ће схватати ово што говорим. Поново полазим од себе. Када сам дошао под заставу, од Крстића сам учио како треба да се понашам и какав однос морам да имам. Најлакше је изаћи и прекршити правила. Али, није у томе поента. Могло је лако да се деси и да се мени сезона продужи и да не могу да дођем. То би ме сигурно болело. Као неких ранијих лета, када ме је повреда спутала.

С обзиром да већ дуго спада у крем светске кошарке, Бели је можда и идеалан да процени како пронаћи средину, између старог и новог.

- Друго време је било. Могу само да кажем да разумем све те момке. Они имају људе који се баве њиховим каријерама и желе им све најбоље. Али, ко код може и укаже му се прилика, требало би да игра за државни тим. Како им се каријере буду ближиле крају, тако ће све више схватати колико је то задовољство. Тако и ја сада, са 33 године, желим да играм што дуже. У НБА сам то најбоље схватио, све ти је посао, осим репрезентације. А, ја кошарку волим, причињава ми задовољство. Јесте одрицање када цело лето, док су други на одмору, ти посветиш репрезентацији. Људи ми кажу: „Ти ниси себичан!“ Зависи како се гледа. Можда сам баш изузетно себичан, када занемарим породицу и пријатеље да бих радио оно што волим. Зато кажем, не могу да кривим друге што размишљају другачије. Све је то до човека.

За крај, Бјелица је додао:

- Са једне стране, морају да се прате трендови. Али, када бих одустао од мојих кодекса, ишао бих против себе. То ме држи. Није никакво истицање. Сви знају да не волим много да причам. Али кад већ питате...

Кокошков зна шта значи посао
Нова времена захтевају нове људе и нова размишљања. Бјелица све то види у селектору Кокошкову.
- Са њим је доста лакше. Он је права ствар за репрезентацију. Дуго година је био у Америци и зна шта значи посао. Има ту енергију, знање и воли државни тим, као сви ми овде. Само треба разумети и никога не треба кривити, свако има своје разлоге. Најважније је да се играчи који долазе, не изгубе и буду део државног тима наредних десет година.
-----------------------------------------------------------------------------
Где је био Добрић?
Бираним речима Бјелица је говорио о играчима Меге и Црвене звезде који су одмах, без предаха, после финала дошли под заставу, као и Аврамовића који је играо током прозора, када доста играча није могло.
- Чуди ме где је до сада био Добрић, зашто га није било до сада, зашто пре три године није имао улогу - запитао се Бјелица.
- Могао је много раније да буде део свега овога. Његов приступ, начин на који је изнео турнир у Атини и енергија коју носи, свака му част. Наравно ту је Милосављевић, као и остали момци. Свако од њих зна своју улогу, знају како да се понашају. То треба да нам буде темељ свега што радимо. Као и сви ти момци који су играли те прозоре. О њима траба да се прича.
-----------------------------------------------------------------------------
Треба све уклопити
Немања Бјелица је био један од ретких који се од првог дана ставио на располагање селектору Кокошкову.
- Све је супер. Било нас је мало на почетку, после пар дана стигли су момци из Меге и Звезде и било је лакше. Имамо стварно добре тренере, поред Кокошкова, ту су Милојевић и Влада Јовановић који знају кошарку. Игор води како треба, немамо времена, сезоне су завршене пре недељу дана, а следе квалификације. Треба све то уклопити, али бићемо спремни - рекао је Бјелица.
-----------------------------------------------------------------------------
Одлика великих играча
Нова су времена и за Американце, али последње вести кажу да ће у Токију имати тим да се смрзнеш, на челу са Дурентом, Харденом, Лилардом, Полом...
- Није то нека посебна прича, људи се једноставно тако осећају и желе да играју за своју земљу. Код њих је то одлика великих играча. Ако неко није повређен, зашто се не би одазвао? То су најбољи играчи на свету и требало би да буду на највећем светском турниру. Поготово сада у доба короне, када су кошарци потребни најбољи који постоје. Искрено, мислио сам да се неки од њих неће одазвати. Али, , иако повређени, нису калкулисали. Што је за свако поштовање. Са једне стране, није ми драго због конкуренције, али драго ми је због кошарке, навијача и свега - рекао је Бјелица.
-----------------------------------------------------------------------------
Нема ту шта да се крије
Повреда је спречила Бјелицу да буде део Србије на Олимпијским играма у Рију. Али, га саиграчи нису заборавили у тренутку прославе бронзе. Токио би, веома лако, могао да буде последња његова прилика да се окити олимпијском медаљом.
- Нисам размишљао толико далеко. Знам само да сам ту и да будем део Олимпијаде. Када је била нека моја генерација, пре турнира се није причало о медаљи. Али, то се у међувремену променило. Тако да нема шта да кријемо. Ако се вратимо кући без медаље, биће то неуспех. Није тајна - каже Бели који има светско и европско сребро.
-----------------------------------------------------------------------------
Ђоковић добио конкуренцију
Када се прича о отказима и Србији, незаобилазна је прича Никола Јокић.
- Прво треба рећи да је он померио границе у минулој сезони. Многи нису ни свесни успеха који је направио. Он је играч који треба да игра за Србију наредних десет година. Ако пропусти једну годину, из оправданих разлога, то не сме да му се узме за зло. Да не ширим превише, али Новак Ђоковић је у Јокићу добио конкуренцију када говоримо о најбољем и највећем амбасадору Србије. Успех који је направио је невероватна промоција за нашу земљу. Не постоји ништа веће од МВП НБА лиге - истакао је Бјелица.
-----------------------------------------------------------------------------
Незгодан тајминг
Немања Бјелица је у Мајамију завршио шесту НБА сезону. Пре тога бранио је боје Минесоте и Сакрамента. Где ће играти наредне сезоне, остаје да се види.
- Мало је незгодан тајминг. Тај неки прелазни рок за слободне агенте почиње тек 1. августа. Тако да ћу у преговоре моћи да уђем за месец, два. Али, сада сам део Србије и томе сам потпуно посвећен - истиче лидер Орлова који је на Акрополис купу носио капитенску траку.
Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

gropn III
moram, iskreno i sa velikim respektom da kazem ovaj mladic zasluzuje duboko postovanje ! svaka cast za skromnost, posvecenost i stabilnost ! ziv bio 100 godina, retko normalno i dobro stvorenja
ACM
Bravo Beli! Kad si mogao i koliko doprinosio si reprezentaciji (2009-2015)! 2016. i 2017. si bio povređen pa nisi igrao. Loše izdanje iz 2019. ti se da oprostiti.
браво бели
Не само што је најбољи амбасадор са Новаком (којег су исти ти што нападају Јоку нападали током две године док је био ван форме, након Ролан Гароса 2016.), Јокић је већ довољно урадио за Србију преко његове фондације и током короне, кад је такође радио донације. На страну што је уложио исто и у сомборски хиподром отварајући радна места за људе ту. А није морао ништа од тога...
gropn III
u vezi Jokica, nije bas sve tako .... ako je nesto "morao", trebalo bi da je trebao (valjda je to normalan zakljucak iz Bjelicinog intervjua) da igra za reprezentaciju ... verovatno, nije morao da daje ni svoj novac za fondaciju, ali ti time pokazujes da imas vise ciljeve, da si sebe nadgradio, kaze se " bogat si onoliko koliko mozes da das, pruzis ...." u vezi konja, ako neko voli da gaji konje ima ergelu, mora da ima i radnike, pa ima li ista lepse da je nekada prolazio pored ergele i sanjao da npr nekada to bude njegovo... moralna obaveza je sve to sto je uradio, ali ne bi " podelio" naciju i da je zaigrao za Srbiju, bio bi APSOLUTNI heroj, ovako ostaje nedorecen
Grobar 007
Divan lik. Čovek pre svega, a potom i veliki sportista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.