Соња Васић по повратку у Београд: Сад нам се опет све враћа

2

Најбоље кошаркашице Србије вратиле се кући, дочекане аплаузима и песмом, али емоције су и даље помешане, Соња Васић признаје

ФОТО: М. Рашић

Да ли је било спонтано, или унапред планирано, мање је важно. Тек, по доласку последњег дела олимпијске експедиције Србије из Токија, постојао је неки сценарио. Назовимо то протокол.

Према њему су пред камере, али и пар стотина окупљених навијача – махом дечице, навијача Јоване Прековић – први изашли златни ватерополисти. Затим и златна Јована...

А док су до њих, са друге стране врата, допирали аплаузи, песма, повици: „Србија, Србија...“ наше најбоље кошаркашице су чекале свој „ред”. И док су тако чекале, кад год би се та врата отворила, видела су се њихова лица. На њима умор. Али и некаква туга. Очи су им се опет цаклиле. А чини се да је аплауз и исти ти повци којима су поздрављени златни олимпијци, а који је мало касније и њих дочекао, само још више пробудио њихову тугу.

Тугу коју нису умањиле ни хиљаде километара.

- Сад нам се опет све враћа – речи су Соње Васић, неколико тренутака пошто је поздравила групу навијача, загрлила најдраже...

Каже и да су, она и остале девојке, добро. Тачније...

- Помешано! Покушавамо да се емоције реално слегну. Требаће неко време да ово све прође. Да схватимо шта се све ово лето издешавало, и добро и нешто мало тужније. Али, добро, све је то део спорта.

Борила се са емоцијама. То је толико било очигледно. Трудила се и да буде насмејана. Да остане насмејана. Па додала...

- Не може увек ни да се побеђује и да се враћа у слављу. У сваком случају, цело ово лето је била велика лекција за нашу екипу. Ма колико да тренутно боли, на крају мислим да смо свесне да не бисмо ништа мењале. Тако је како је.

Има план за дане који следе.

- Одмор. А, Милош и ја ћемо се брже-боље мало склонити да бисмо обоје оно што је прошло погледали из неке друге перспективе. И удаљили од свега онога што би нас подсећало на све.

Коначно се насмејала...

- Прво одмор, па опет одмор.

Онда... И даље одмор.

- Онда се Милош враћа у тренинг, а ја га мало подржавам. У сваком случају, биће за мене доста времена да полако слегнем утиске, за ово лето и за све што се дешавало током каријере.

Емоције које су је савладале биле су изузетно јаке, додатно појачане чињеницом да се она овог лета опростила од кошарке. И то као апсолутна владарка Европе. И то не може да промени ништа што се догодило у Токију.

- Сад, када враћамо филм и размишљам шта је све могло другачије, дефинитивно ако изузмемо целу ситуацију са короном која је задесила Милоша и мене, највећи утисак ми је то колико смо на дан утакмице са Француском биле под утицајем целе те ситуације, да је то мени скроз последња утакмица, а Јелени у репрезентацији. Да је било доста емотивно, чак можда и најмање за нас, јер смо се припремиле за то, колико за друге девојке. То је дефинитвно оставило неки печат и на саму утакмицу. Самим тим и на њихове реакције после. Некако сам била свесна да морам ја више њих на подржим.

Још је пред пут на Европско првенство рекла да неће о својој каријери судити на основу последњег лета. На крају лета, поновила је нешто слично.

- Нас та утакмица против Француске не дефинише као тим. То није био крај какав смо желеле, али то је што је. И даље је тешко, али морамо да будемо, пре свега, велике. Да будемо људи и у поразу и у победи. Да знаш како да се са тиме бориш. Свакако да је болело. То је био један тренутак где си морао да се издигнеш из својих емоција.

Можда смо сувише емотивне

У једном тренутку је покушала да изузме емоције. И рекла велику истину.

- Бити шампион Европе и четврти у свету, вероватно бисмо потписале све када смо 1. маја кретале са припремама.

Али...

- Ми јако амбиционе. Верујем да и 2015, када смо први пут постале шампионке Европе, нико није веровао. А ми смо и тада имале амбиције. Можда нисмо баш најреалније у целој слици, сагледавамо то сувише емотивно и сувише субјективно. Мислим да ће нас дуго болети. Као што видите. Ми успемо да се смиримо, па се то опет све врати.

Ту јој је глас задрхтао… Толико се све вратило.

- Ипак смо ми браниле олимпијску медаљу! Кад си већ једном освојио, још више те боли ако то ниси поново успео. То је тако у спорту. Један дан си победник, други дан ниси. То мора да се прихвати, ма колико било болно. 

Повезане Bести

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Zuk

Nase odbojkasice su igrale solidno i ocekivano,nedostajale su Natasa Veljkovic i Brankica Mihajlovic.Ipak igre SAD su mi sumnjive,verovatno je tu bilo i stimulirajucih sredstava ali amerikanci zahtevaju da se radi anti doping kontrola kada nemaju ocekivani rezultat.Oni,SAD ne dozvoljavaju ikome da zahtevaju da se njihov tim podvgne kontroli ako neko sumnja da su stimulisane.

Одговори
ko o cemu evridzi o amerikancima i dopingu

odakle li je potekla ts glupost i laz o amerikancima i dopingu, jako me interesuje...

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру