Sonja Vasić po povratku u Beograd: Sad nam se opet sve vraća

2

Najbolje košarkašice Srbije vratile se kući, dočekane aplauzima i pesmom, ali emocije su i dalje pomešane, Sonja Vasić priznaje

FOTO: M. Rašić

Da li je bilo spontano, ili unapred planirano, manje je važno. Tek, po dolasku poslednjeg dela olimpijske ekspedicije Srbije iz Tokija, postojao je neki scenario. Nazovimo to protokol.

Prema njemu su pred kamere, ali i par stotina okupljenih navijača – mahom dečice, navijača Jovane Preković – prvi izašli zlatni vateropolisti. Zatim i zlatna Jovana...

A dok su do njih, sa druge strane vrata, dopirali aplauzi, pesma, povici: „Srbija, Srbija...“ naše najbolje košarkašice su čekale svoj „red”. I dok su tako čekale, kad god bi se ta vrata otvorila, videla su se njihova lica. Na njima umor. Ali i nekakva tuga. Oči su im se opet caklile. A čini se da je aplauz i isti ti povci kojima su pozdravljeni zlatni olimpijci, a koji je malo kasnije i njih dočekao, samo još više probudio njihovu tugu.

Tugu koju nisu umanjile ni hiljade kilometara.

- Sad nam se opet sve vraća – reči su Sonje Vasić, nekoliko trenutaka pošto je pozdravila grupu navijača, zagrlila najdraže...

Kaže i da su, ona i ostale devojke, dobro. Tačnije...

- Pomešano! Pokušavamo da se emocije realno slegnu. Trebaće neko vreme da ovo sve prođe. Da shvatimo šta se sve ovo leto izdešavalo, i dobro i nešto malo tužnije. Ali, dobro, sve je to deo sporta.

Borila se sa emocijama. To je toliko bilo očigledno. Trudila se i da bude nasmejana. Da ostane nasmejana. Pa dodala...

- Ne može uvek ni da se pobeđuje i da se vraća u slavlju. U svakom slučaju, celo ovo leto je bila velika lekcija za našu ekipu. Ma koliko da trenutno boli, na kraju mislim da smo svesne da ne bismo ništa menjale. Tako je kako je.

Ima plan za dane koji slede.

- Odmor. A, Miloš i ja ćemo se brže-bolje malo skloniti da bismo oboje ono što je prošlo pogledali iz neke druge perspektive. I udaljili od svega onoga što bi nas podsećalo na sve.

Konačno se nasmejala...

- Prvo odmor, pa opet odmor.

Onda... I dalje odmor.

- Onda se Miloš vraća u trening, a ja ga malo podržavam. U svakom slučaju, biće za mene dosta vremena da polako slegnem utiske, za ovo leto i za sve što se dešavalo tokom karijere.

Emocije koje su je savladale bile su izuzetno jake, dodatno pojačane činjenicom da se ona ovog leta oprostila od košarke. I to kao apsolutna vladarka Evrope. I to ne može da promeni ništa što se dogodilo u Tokiju.

- Sad, kada vraćamo film i razmišljam šta je sve moglo drugačije, definitivno ako izuzmemo celu situaciju sa koronom koja je zadesila Miloša i mene, najveći utisak mi je to koliko smo na dan utakmice sa Francuskom bile pod uticajem cele te situacije, da je to meni skroz poslednja utakmica, a Jeleni u reprezentaciji. Da je bilo dosta emotivno, čak možda i najmanje za nas, jer smo se pripremile za to, koliko za druge devojke. To je definitvno ostavilo neki pečat i na samu utakmicu. Samim tim i na njihove reakcije posle. Nekako sam bila svesna da moram ja više njih na podržim.

Još je pred put na Evropsko prvenstvo rekla da neće o svojoj karijeri suditi na osnovu poslednjeg leta. Na kraju leta, ponovila je nešto slično.

- Nas ta utakmica protiv Francuske ne definiše kao tim. To nije bio kraj kakav smo želele, ali to je što je. I dalje je teško, ali moramo da budemo, pre svega, velike. Da budemo ljudi i u porazu i u pobedi. Da znaš kako da se sa time boriš. Svakako da je bolelo. To je bio jedan trenutak gde si morao da se izdigneš iz svojih emocija.

Možda smo suviše emotivne

U jednom trenutku je pokušala da izuzme emocije. I rekla veliku istinu.

- Biti šampion Evrope i četvrti u svetu, verovatno bismo potpisale sve kada smo 1. maja kretale sa pripremama.

Ali...

- Mi jako ambicione. Verujem da i 2015, kada smo prvi put postale šampionke Evrope, niko nije verovao. A mi smo i tada imale ambicije. Možda nismo baš najrealnije u celoj slici, sagledavamo to suviše emotivno i suviše subjektivno. Mislim da će nas dugo boleti. Kao što vidite. Mi uspemo da se smirimo, pa se to opet sve vrati.

Tu joj je glas zadrhtao… Toliko se sve vratilo.

- Ipak smo mi branile olimpijsku medalju! Kad si već jednom osvojio, još više te boli ako to nisi ponovo uspeo. To je tako u sportu. Jedan dan si pobednik, drugi dan nisi. To mora da se prihvati, ma koliko bilo bolno. 

Komentari (2)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Zuk

Nase odbojkasice su igrale solidno i ocekivano,nedostajale su Natasa Veljkovic i Brankica Mihajlovic.Ipak igre SAD su mi sumnjive,verovatno je tu bilo i stimulirajucih sredstava ali amerikanci zahtevaju da se radi anti doping kontrola kada nemaju ocekivani rezultat.Oni,SAD ne dozvoljavaju ikome da zahtevaju da se njihov tim podvgne kontroli ako neko sumnja da su stimulisane.

Odgovori
ko o cemu evridzi o amerikancima i dopingu

odakle li je potekla ts glupost i laz o amerikancima i dopingu, jako me interesuje...

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru