Чувени тренер Светислав Пешић боравио је јуче у Нишу, како је рекао међу пријатељима. Посетио је Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета Ниш, а пре тога извесно време провео је у хотелу „Сити гранд” у центру Ниша, где га је и затекла вест да је КСС званично објавио оно што је Журнал одавно написао да је нови селектор најбољих српских кошаркаша.
Радо је пристао на заједничку фотографију, а избор за селектора насмејан прокоментарисао је кратко речима:
- Идемо даље, по нове медаље.
То је, рекло би се и логично, имајући у виду да је Светислав Пешић током своје успешне тренерске каријере, поред свега осталог и свих успеха и трофеја у земљи и иностранству, 2001. и 2002. године покорио Европу и свет са кошаркашком репрезентацијом.
Како смо јуче сазнали, ускоро ће Светиславу Пешићу, „најпознатијем Пироћанцу на планети”, поводом 50. годишњице оснивања нишког ДИФ-а, односно Факултета за спорт и физичко васпитања, бити уручено изузетно признање – биће проглашен за почасног доктора наука на овој реномираној високошколској и образовној установи, која школује будуће педагоге, професоре физичке културе и стручњаке у спорту.
Најдража медаља – злато из Бормија
ФИБА је недавно у Класи 2020. Светислава Пешића „учланила” у Кућу славних. У једном од бројних интервјуа које је дао тим поводом издвојило се питање која му је од медаља најмилија.
- Можда бих издвојио Индијанаполис, тамо смо постали прваци света, а то је некако и најсвежије, иако је било пре 20 година. Та победа против Американаца усред Америке, победа против једне фантастичне екипе. Наравно, потом и у финалу против Аргентине, која је касније постала олимпијски победник. Освојити титулу против те два сјајна тима у Америци ми је представљало огромно задовољство. Не само наше, него и наших навијача, Али ја ипак издвајам онај мој почетак са екипом из Бормија. Тај континуитет који смо имали током скоро четири године заједничког рада са младим играчима. Они нису били почетници, али су били неизбрушени таленти из целе Југославије Ја сам као тренер, хтели ми то да признамо или не, ипак био почетник. И дан данас се чудим да су ме уопште поставили да водим ту екипу. Била је то једна од најталентованијих генерација, што ће се касније потврдити резултатом у Бормију и титулом светског јуниорског шампиона. Све су то постали светски играчи са фантастичним каријерама. А већина их је што је још важније, остала у кошарци. Тако да ми је медаља из Бормија, не само из неког емотивног разлога, него и спортског најдража – рекао је Пешић за часопис Тренер.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.