Почетна / Кошарка / Репрезентација

СЕЋАЊЕ НА ИСТАНБУЛ - Даниловић: Сваки играч сања победу таквом тројком

Предраг Даниловић о успоменама на Партизанов тријумф у Истанбулу, Светиславу Пешићу и Марини Маљковић, изазовима који очекују репрезентације
ФОТО: И. Веселинов

Да жели Предраг Даниловић би могао да живи од успомена и успеха које је остварио током играчке каријере. Ризница трофеја и медаља коју има била би му довољна за два живота.

Рекордер по броју златних медаља на Европским првенствима другачијег је кова. Презенту је увек давао предност над перфектом. О победама и значајним мечевима из каријере готово никад није причао ни међу пријатељима и саиграчима, чинио је то само у посебним ситуацијама, кад се прослављао неки важан датум. Попут Партизановог 16. априла 1992, кад су црно-бели остварили историјски успех и постали прваци Европе.

Те године на Босфору био је најбољи играч фајнал-фора, али признање је стављао у други план, уз објашњење:

- Добио сам признање, али какав бих циник био кад бих рекао да ми је оно драже од Салетове тројке!? Не би било природно, причамо о највећем и најлепшем тренутку у историји Партизана – рекао је Даниловић, приликом 20. годишњице успеха.

Кад год је низао успомене није запостављао ниједног саиграча.

- Људи виде Ђорђевића и мене, а превиђају детаље фундаменталне за сваку екипу, сваког играча, који су нам много помогли. Стевановић је против Хувентуда у Фуенлабради донео победу са линије слободних бацања. Да није било његових поена и блокаде Копривице у последњем нападу не бисмо ни отишли на фајнал-фор. На самом турниру су предњачили Шилобад и Копривица, уз њих Стевановић. Против Филипса кад нико није могао да да кош, Копривица је нанизао првих пет поена. Нису само поени битни, већ детаљи који су доприносили лакшем поентирању. Блокови Страгија и Шилобада или то што је Копривица ширио одбрану противника и отварао нам простор у рекету за продоре...

Титулу МВП играча поменуо је само у шали, на овогодишњој прослави јубилеја „пецнуо” је сценаристе да су заборавили на његово признање.

- Искључиво је реч о шали и свако ко иоле има разума то је схватио. Најбитније је да смо освојили, а то што сам био најбољи играч, искрено сам потиснуо у сећањима. Дуго година нисам то ни имао на уму, подсетили су ме кад су почеле припреме за обележавања 30 година од титуле током снимања разних филмова о истанбулском успеху.

Први трофеј клупског првака Европе посебно је урезан у сећањима свих чланова генерације. И оних који су попут Обрадовића, Ђорђевића и Даниловића касније имали низ величанствених тријумфа.

- То није био мој први клупски трофеј. Кад је Партизан 1989. освојио Куп Кораћа мислио сам да је то највећи успех. Квалитет између Купа шампиона и тог такмичења тада се разликовао у нијансама, јер су прваци државних лига играли Куп шампиона, а другопласирани Куп Кораћа. У међувремену сам имао трофеје и са репрезентацијом... Искрено говорећи до 22. године нисам играо озбиљну кошарку. Имао сам успона и падова, повреда... Те '92. заједно са Ђорђевићем био сам носилац тима и наравно да ми је тај трофеј најдражи. После сам са Киндером освојио евролигашку титулу и првенство Италије, драге због много чега, посебно ривалитета два клуба у Болоњи. Али, врапци на гранама знају колико волим Партизан. Као и сваки играч који је био део црно-белих, сматрам се великим делом клуба. И зато ми је тај трофеј најближи срцу.

Прошле су три деценије од Истанбула, ниједан клуб са ових простора није се више попео на трон. На питање колико су реалне шансе да неки наш клуб понови такав успех, легенда српске кошарке одговара:

- Партизан је био близу 2010. на фајнал-фору у Паризу, где нас је једна лопта делила од тријумфа у полуфиналу. Друга су времена била, не треба поредити доба од пре 30 година и садашње, другачија се кошарка игра сада него пре седам, осам година. Да би се схватила тежина и значај освојеног трофеја све треба гледати кроз призму тог времена, узети у обзир и ситуацију. Искрено се надам да ће Партизан поново доћи у ситуацију да се бори за освајање титуле првака Европе. Али, не мислим да ће се поновити начин на који смо ми освојили. Никад се, наравно не зна, али мора да се поклопи много ствари да би се тријумфовало тројком три секунде пре краја. Поред освајања Купа шампиона тај кош слику чини комплетном. Сваки играч сања да на такав начин освоји шампионски пехар.

Био је део сјајних победа, попут оне над Хрватском у Барселони кад је Ђорђевић преко Римца репризирао тројку. Или оне Киндерове у којој је он дао тројку и додатно бацање за продужетак и славље на крају.

- Зато и кажем да су победе на тај начин нешто што сваки играч сања. Постоји начин како да се изгуби и начин на који се побеђује. Није исто кад даш све од себе и изгубиш меч и кад се предаш већ на почетку. Као што није свеједно добити на овакав начин Куп шампиона.

Марадона и Меси

Старо је правило да играчи стасавају у клубовима, а да играјући у репрезентацијама постају асови.

- Наравно да су клубови ти који их преко године тренирају, али нико није назадовао у државном тиму. Можеш да освојиш бога оца, али ако не урадиш нешто са репрезентацијом... – каже Даниловић и додаје. – Зато и Месију говоре да никад неће бити бољи од Марадоне, јер са Аргентином није освојио Светско првенство.

Нису само наши асови пример те тврдње, са државним тимом су „идоли нације” постали и Дирк Новицки, Лука Дончић...

- Немам апсолутно никакву дилему, сви наши играчи имају жељу да буду део репрезентације. Али, са једне стране морамо да их разумемо, јер кад им газде кажу „пријатељу, ми те плаћамо”...

Да се не лажемо било је неких играча којима је било битније да оду десет дана у летњи камп, него да буду месец дана са репрезентацијом, што је потпуно погрешно. Али, момци који долазе и они које знам имају огромну жељу да играју за државни тим. Видим то и код деце. Они је другачије исказују него некада наше генерације, али је изражено присутна.

Нове генерације све знају

Вук Даниловић, наследио је очеве гене, један је од најперспективнијих пионира у нашој кошарци. Да ли вас понекад пита о Истанбулу?

- Мало. Нове генерације знају све, информисане су боље од нас – каже Даниловић сениор.

Са стране се чини да КСС нема превише посла у овом периоду, међутим припреме за прозоре, Европско првенство сениора, Светско првенство кошаркашица су у пуном јеку.

- И друге репрезентације су у незгодној ситуацији. Ми поготово, јер нам окосницу тима чине играчи из НБА и Евролиге, а знамо да не могу да играју прозоре. Играчи који се одазивају, као и клубови који их пуштају имају моје велико поштовање и захвалност. Иако селектор каже да ће неко од њих ко заслужи имати место у А репрезентацији на првенствима, већина зна да су шансе мале. Заслужују максималан респект, јер нас они пласирају на те шампионате и у незахвалној су ситуацији. Наравно, постоје и реална оправдања зашто неки клубови не могу да пусте своје чланове, посебно кад играју истог дана или 24 часа касније. Искрено се надам, боље речено сви се већ 20 година надамо да ће се уразумити Евролига и наћи заједнички језик са ФИБА и направити направити календар по мери свих. Или макар да ће казати клубовима да се не забрањује долазак играча.

Ђорди Бертомеу је у највећој мери кривац за проблем у ком су се нашле репрезентације током прозора.

- Колико знам, он треба да иде... Али, без обзира остао Бертомеу или не, искрено се надам да ће се наћи решење. Осим што је веома битно за кошарку, није људски, нити праведно. Због чега забрањивати доласке играчима, кад се већ плаћају осигурања.

КСС је успешно организовао низ квалификационих турнира за велика такмичења, кошаркашице су нас обрадовале неколико пута, баскеташи освојили олимпијско одличје, али јавност рад савеза перципира кроз резултат сениора.

- Одувек је тако било. То је наш менталитет и тешко да то можемо да променимо. До нас у Савезу је да радимо најбоље што можемо и у томе имамо огромну помоћ државе, Министарства омладине и спорта, као и пословних партнера који су уз нас дуги низ година. То нам је једна врста признања.

Светислав Пешић и Марина Маљковић, светски признати стручњаци су на челу репрезентација. На питање да ли је растерећенији откад су они на два најважнија места, председник КСС одговара:

- Бриге су увек исте. Велика брига је кад одеш да играш прозоре и знаш да од тог меча зависи доста тога. Сигурно да је лакше кад на дужи период имамо два најбоља тренера за мушку и женску кошарку, са те стране мање бринем. Наше је да, као и до сада, имају најбоље могуће услове за рад. Али, нисам навикао да се делимо на мушку и женску, сви смо ми једна кућа.

Свестан је Даниловић да се приликом реконструкције тима, резултат не може одмах очекивати.

- Женска кошарка нам је последњих година донела много радости и има огроман кредит да ништа не уради на наредних не знам ни сам колико такмичења. Сигуран сам, међутим да ће Марина заједно са стручним штабом и начином на који ради створити бар четири, пет феноменалних девојака које ће после годину, две или три наставити освајачки низ. Селекторка је и током претходних година правила сјајну базу из које стасавају одличне играчице које освајају трофеје. То је једини исправан пут. Ако се у међувремену нешто освоји, биће још боље, али не треба да осећају никакву пресију, јер су све нас задужиле и учиниле срећним.

Први човек савеза је реалан у погледу амбиција за Европско првенство које се крајем лета игра у Прагу и Берлину.

- Првенствена жеља ми је да сви буду здрави и да дођу сви који могу. Ако се тај предуслов испуни мислим да успех неће изостати, требало би да узмемо медаљу. Свака је велики успех, а друга је ствар што смо ми народ који стално жели да смо увек први и освајамо злата, да Ђоковић доживотно буде први на АТП листи. Додуше, донекле је то добро зато што сами себе мотивишемо и остваримо достигнућа која су преко границе реалних очекивања.

Закључујући причу Даниловић је додао:

- Посебна жеља ми је да свим структурама наше кошарке, посебно КЛС, репрезентација буде приоритет, као нама у Кошаркашком савезу Србије. И да термине такмичења не праве по календару АБА лиге, већ у складу са интересима државног тима чије су обавезе и датуми утакмица одавно свима познати. Посебно због чињенице да је држава за те исте клубове у последње две године, а и пре тога, издвојила велики новац како би могли нормално да функционишу, а неки и да преживе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.