Почетна / Кошарка / Репрезентација

Кад сам видео Кићановићеву асистенцију, угасио сам ТВ (ВИДЕО)

Сергеј Базаревич, некадашњи репрезентативац и селектор Русије, о успоменама о узору из детињства
ФОТОГ: В. Влајић, ЕПА / Н. Маги

Сергеја Базаревича смо од 2016. до 2021. гледали на клупи Русије, као селектора Баћушки. Међутим, легенда руске кошарке, човек који је са репрезентацијама био два пута вицешампион света и једном Европе, члан идеалних петорки на такмичењима и неко ко је доспео до НБА лиге када то уопште није било лако ако се долази из Москве, има много занимљивијих прича од оних које се односе на тренерске дане.

Бивши играч ЦСКА, Динама, Тофаша, Атланте, Касереса, Турк телекома, Гориције, ПАОК-а, Трста, гостовао је на популарном руском подкасту „Имам лопту“ где је говорио о бројним темама. Нама најзанимљивија је она, веровали или не, када је причао о идолима из детињства.

- Нисам баш имао неког посебног хероја док сам одстастао, мада је можда ипак то био Кићановић – сетио се Базаревич легенде тада југословенске кошарке и подигао обрве саговорницима. – У то време није било много кошарке на телевизији, могао си да гледаш само велика такмичења. Сећам се да сам гледао једну његову утакмицу и он је поделио такву асистенцију, да сам ја одмах искључио телевизор. Морао сам да обрадим оно што сам видео, да анализирам како је он поделио ту асистенцију. Кићановић је за мене био невероватни „кул“.

Ако сте мислили да је то једина прича Базаревича о Драгану Кићановићу...

- Први пут када сам путовао преко границе Совјетског Савеза, било је то када смо ишли у Југославију. Био сам изузетно млад играч ЦСКА. Играли смо у некој малој дворани, ако се добро сећам било је то у Новом Саду. Загревајући се закуцао сам неколико пута баш атрактивно. А имао сам и бркове – насмејао Базаревич све у студију.

Међутим, током утакмице, по сећању сада 57-годишње легенде, провео је више времена на клупи:

- Одједном су навијачи почели да скандирају: „Кића, Кића!“ и све то уперено ка мени. Желели су да ме виде на терену. На крају сам и одиграо неколико минута на тој утакмици, не сећам се резултата. Отишли смо у локални ресторан на вечеру, где су ми људи опет викали: „Кића, Кића!“ Помислио сам: „Вау, играо сам само пет минута, а они ме већ пореде са Кићом!“ То је било стварно много лепо. Чак и невероватно.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.