Вања: Нема смисла да ми МВП НБА лиге враћа лопту

0

У Старој Пазови су услови, по речима 25-годишњег бека, беспрекорни

ФОТО: ФИБА

У фудбалском дому лопта се по први пут није закотрљала. Све је почело тапкањем. У Старој Пазови је са тренинзима - сада и тимским – кренула кошаркашка репрезентација. Увек посебна, на овај или онај начин. Она о којој ће се у недоглед причати и од које ће се, без изузетка, тражити оно што се од било које друге, у било ком спорту, никада не захтева.

После једног од тих тренинга, док је 89 одсто (није случајно) играча отишло на туширање, терапију, одмор, двојица момака су остала на паркету. Један од њих је Вања Маринковић.

- Кад се завршио тренинг, хтео сам још да шутирам – прича момак који је таквом преданошћу и постао један од најчистијих шутера српске селекције.

У дворани је био још Никола Јокић.

- Пришао је и почео да ми враћа лопту док шутирам. Рекао сам му: „Немој, бре, у реду је. Стварно нема смисла.” Оно што је нормално на неки начин није било нормално. „Ма јок, не зезај, само шутирај.” Шта сад ја ту да кажем? Чудно је, зар не? Заправо није. А јесте... Откуд знам.

Вања наставља са импресијама:

- Ово је први пут да сам упознао Јокића мало боље. Најблаже речено, момак на месту. Не понаша се као суперстар, што он свакако јесте. Ни на који начин не одскаче од других. Мислим на понашање и приступ, не на терен. Потпуно је са нама, део екипе. Не видиш ту нешто што се очекује од суперстарова. Изненадио сам се. Моја глава не може да добаци дотле да си два пута МВП НБА лиге, први долазиш на тренинге и последњи одлазиш.

А Јокић, при том, није усамљен у тој лиги звезда.

- Нема говора колико значи што су сви ту. Имаш најбољег играча света, имаш двоструког најбољег играча Евролиге у Васи Мицићу, имаш једног Теодосића, па Бјелицу, Недовића, Милутинова... У питању су најдоминантнији играчи тамо где су. И сви они су дошли у репрезентацију знајући колико је битан тренутак. Због квалификација за Светско првенство и због Евробаскета. Мислим да је доста помогло и што Јокић одмах хтео да дође да игра.

Светислав Пешић, селектор Србије, почео је са тренинзима на два коша. Мало четири на четири, па пет на пет.

- Ништа претерано, што због повреда, што јер се тек упознајемо. Да видимо како ко стоји... – наставља Маринковић.

У Старој Пазови су услови, по речима 25-годишњег бека, беспрекорни.

- Имамо све. Сјајна је дворана, собе, амбуланта, терапије, опоравак, сауне... Тешко да може да буде на вишем нивоу у Србији. Људи су дали максимум да нам буде све на располагању. Мало смо и одвојени од града, од врућине.

Све је „чучнуло”, проналази прави термин Чубурац. Чињеница, тако за сада изгледа репрезентација Србије.

- Одлична је атмосфера. Пешић је ту за нас, сви помоћни, Драган Тарлаћ такође...

Маринковић је један од играча који конкурише за позицију бека шутера у репрезентацији. „Шутера” у најчистијем облику. Овога пута се и он осећа комотније у државном тиму.

- Био сам у прошлим прозорима са селектором Пешићем. Што се тиче квалификација за Олимпијске игре, код Кокошкова, отпао сам пред турнир. Скроз оправдано су ми се захвалили – насмејао се и сам Маринковић на овом изразу. - Три месеца у Валенсији нисам играо, а ту је било момака који су с разлогом пре мене. Поштовао сам и тада ту одлуку, нисам имао ништа против. Сада знам Пешића од прошлог прозора и супер ми је.

У прошла два квалификациона меча за Светско првенство Србија је изгубила од Летоније и Белгије и доспела у веома незавидан положај. Утакмице против Грчке код куће и Турске на страни су сада изузетно важне.

- Уопште није добра ситуација ако се изгуби, јер после поново имамо прозоре у новембру где многи неће моћи да играју. Изузетно је битно добити Грчку и Турску, па онда пробати исто два пута са Великом Британијом. Са свим тим победама било би много лакше. Ако не, онда је већ фрка. Није до играча ко ће бити ту у новембру и фебруару. Ја сам био у Валенсији кад ме звао Деки Милојевић. Одмах сам рекао да хоћу, увек можеш да стигнеш на бар једну утакмицу у прозору. Али, клуб је имао своје принципе, није хтео да ризикује. И зато мора да се зна да ко дође, то је најбоље.

Оно што као да се не зна, или барем нема у јавности довољно, јесте да ће утакмица између Србије и Грчке, 25. августа у Арени, бити спектакл какав се није видео годинама у нашој земљи. Адетокунбо, Јокић, Теодосић, Слукас, Калатес, Мицић...

- Пуна дворана не би смела да изостане. Ми ћемо имати већ припремних утакмица у ногама, тако да ћемо бити спремни. Ако добијемо ту утакмицу, идемо у Турску пуни елана. Ако изгубимо... У сваком смислу та утакмица ће бити супер – истиче Маринковић.

Онда следи Европско првенство, потенцијално најбоље које је виђен дуго година.

- Да, потенцијално – спушта лопту на земљу Вања. – Јер, Шпанци немају Рубија, Гасола, Французима недостају неки играчи... Сигурно ће бити једно од јачих. Помало пратим друге репрезентације. Видео сам да ће Чеси против нас играти са Веселим и Саторанским, код Француза је ту Гобер, Шпанци уместо Рубија имају Лоренца Брауна, па су ту још Љуљ, Руди... Словенија је као шампион можда и фаворит, знају се дуго а имају Дончића, Драгића, Препелича.... Лето је а сви су желели да буду ту за своје тимове. Сви су препознали моменат, желе да се њихова нација радује. Неки можда то виде и као последњу шансу да узму медаљу... Иде се на све или ништа.

Од овога нема бољег увода у све оно што нас чека у наредних 40+ дана.

Од бившег за садашње јуниоре

Немају сениорски репрезентативци много времена да прате оно што раде њихови наследници, али знају да је јуниорска селекција Србије на Европском првенству у Измиру изборила полуфинале против Шпаније и да се самим тим квалификовала на наредно Светско првенство.

Кад смо Вањи Маринковићу поменули омладинске категорије Србије, „чачнули” смо тамо где су посебне емоције. Момак рођен 1997. године има два европска сребра, кадетско и јуниорско, као и бронзу на Светском првенству играча до 17 година.

- То ми је, најискреније, најлепши део каријере. Проводиш лето са вршњацима, са друговима. Немаш неке посебне обавезе и бриге у животу, само да радиш то што волиш и будеш са људима које волиш. Тим сада момцима је супер. Борити се за медаље и отићи на Светско првенство, нема ништа лепше.

Сам себе је подсетио на још једно богатство играња за млађе категорије.

- Много смо путовали. Једном смо играли у Дубаију, други пут на Криту, па Финској... Обиђеш разна места, промениш средину, упознаш нове културе... Свима то много значи.

А и порука охрабрења за екипу Владе Ђокића:

- Увек је било правило, да ако играш добро у репрезентацији током лета, улазиш у сезону бољи. Надам се да ће тако бити и њима.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру