Четири године касније, сан је постао јава. Србија иде у Рио, и то као најбоља екипа Европе. Колико је све ово било у плановима, питали смо селекторку Марину Маљковић док се екипа враћала из Будимпеште.
Разговор су често прекидали телефонски позиви, сви су желели да честитају, али прва међу српским кошаркашким дамама је почела причу:
– Циљ је био квалификациони турнир за Олимпијске игре. Увек сам причала, да све што се говори преко тога, рецимо златна медаља, није интелигентно. Наводила сам пример Шпаније, европског првака. Испоставило се као тачно, сада су освојиле тек бронзу. Било је изузетно тешко Европско првенство.
Свих ових година, тим је растао, напредовао у сваком могућем погледу. Са њим и селекторка.
– Сада није тренутак ни да будемо нешто лажно скромни, већ да будемо реални, нормални. Јер, за ове четири године је тако велики посао урађен. Од нуле, чак и из минуса, требало је све поставити на своје место. То су некада били сати и сати разговора. Почели смо као што почиње нека кадетска селекција. Комплетно васпитање, из године у годину оцртавање тог тима.
Често се причало о хемији унутар екипе, о томе како су наше девојке прави тим. Али, други прави тим је и стручни штаб.
– Стручни штаб је заиста невероватан. Ми смо једна од ретких репрезентација, заједно са Шпанијом, која никад није мењала стручни штаб, мало га је допуњавала у зависности од потреба. Ми смо група људи која функционоше као сат, и морам да им се захвалим, јер није лако радити са мном.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.