Вртели су многи главом колико ће их људи дочекати на платоу скупштине Београда, а подножје чувеног Балкона било је испуњено хиљадама људи. Репрезентативке Србије у кошарци су постали нови идоли младих Српкиња и Срба.
И око 20,30 почео је дефиле шампиона, прво чланова стручног штаба, па онда играчица, Тамара Радочај, Соња Петровић... Дочекана је овацијама.
На њеном лицу видела се искрена збуњеност. Па Саша Чађо. Сара Крњић. Невена Јовановић. Јелена Миловановић, клицало се њено име. Дајана Бутулија. Тијана Ајдуковић. Кристина Топузовић.
А онда наша Американка Денијел Пејџ. Овације. Па МВП, Ана Дабовић, онда њена сестра Милица Дабовић и песма „Узела си трофеј Милице“.
На крају, а могло је и на почетку Марина Маљковић, селекторка. Уследила је химна у извођењу Дуње Јеличић. И сви су певали.
– Имам само једну жељу. Нека Бог чува ове девојке и ваше породице – поздравила је Марина одушевљене људе.
– Колико дајеш толико и добијаш. Хвала ти мој Београде, хвала Србијо – казала је Соња Петровић.
– Србијо, добро вече – узвикнула је Денијел Пејџ.
– Хвала вам што сте ту. Без вас ово не би било могуће – рекла је Миловановићева.
– Поздрављам, Београд, Србију, мој Херцег Нови – обратила се Ана Дабовић.
Онда и старија сестра, Милица, капитен.
– Ја сам најпоноснији капитен на свету. Желим да отпевам песму са девојкама. Запевајте са нама, научите...
Добар дан добри људи...Хиљаде гласова запарало је небо. И нико ваљда није био срећнији од њих. Радовале су се, као што су и играле. Дајући све од себе, увек и више од тога. Тако су се представиле Србији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.