Већ у првој сезони у Денверу, побрао је све симпатије. Он озбиљним корацима граби ка епитету суперстара. Ускоро ће га освојити. И ту нема никакве дилеме.
Међутим, он је још увек дечак. Онај који и даље највише ужива у зеленилу његовог Сомбора, који се искрено радује игри, који се и даље игра кошарке...
Дечак чије се очи смеју и чији осмех осваја. Али, који уме и да се наљути – Алексис Ажинса најбоље зна о чему причамо.
Јокић је својим присуством оплеменио српски национални тим. Донео у њега нешто ново, другачије. Види се да и њему прија што је међу изабранима. Каже, осећа се супер. И то из више разлога. Кренуо је од оних „дневних”.
– Победили смо и у другој утакмици против Француске, што је сјајно. Сад већ имао тај тријумфални низ, али што је битније и победнички менталитет – причао нам је Јокић.
Јокић се вратио причи о репрезентацији, квалификационом турниру. Услед добро познатих проблема са повредама два крилна центра, Немање Бјелице и Милана Мачвана ,с времена на време мора да покрије и ту позицију. То му није непознат терен. Напротив.
– Стварно волим да играм са добрим центрима, поготову са Радуљицом који је ево и сада показао да је један од најбољих центара у Европи. Доминирао је над дугајлијама из НБА, какви играју у Француској. Много је јак, а истовремено веома покретан, одлично разуме теорију игре какву форсира селектор Ђорђевић… Наша сарадња ће бити још боља, у то сам сигуран.
Радуљица је већ на окупљању рекао да је „узео Јокића под своје”. Две недеље касније, како то изгледа, питамо младог центра.
– Добар је, добар… То су ствари које чине дух и ту добру атмосферу која влада у репрезентацији – рекао је Јокић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.