Почетна / Кошарка / Репрезентација

Радуљица и Марковић цимери злата вредни

Tандем Орлова Mирослав Радуљица – Стефан Марковић вратио филм на последњих 14 година које заједно проводе у репрезентацији
ФОТО: М. Антић

Време је пролетело. Тек када их је Небојша Илић, тим менаџер репрезентације, позвао јер „састанак само што није почео“, схватили смо да је прошло скоро пола сата од како ћаскамо са Мирославом Радуљицом и Стефаном Марковићем. Буквално ћаскамо. О свему.

Не знају многи да су њих двојица први пут били цимери давне 2002. године, на незваничном Европском првенству за пионире, у Лесковцу.

- И тада смо освојили злато – „појачао“ је информацију Марковић.

Заједно су освојили најсјајније одличје и 2007. на Светском првенству у Новом Саду. Радуљица је и годину дана касније био на највишем степенику победничког постоља.

- Ја нисам био у Риги. Баш ми је жао због тога – наставио је одлични плејмејкер, „други“ међу једнакима у чети Александра Ђорђевића. Заменик капитена Србије је те 2008. већ био стандардни сениорски репрезентативац.

- Ми смо та чувена, пропала генерација која је уствари освојила све, али смо некако пропали – додао је уз доста ироније Радуљица.

Доказ да нису пропали је податак да овај разговор водимо на припремама репрезентације за Олимпијске игре. Највеће и најзначајније такмичење сваког спортисте. Осим тога, са сениорском репрезентацијом већ имају два сребра – европско (2009) и светско (2014).

И – опет су цимери.

- Обрнули смо круг – уз осмех је додао Радуљица. – Сад једино да се вратимо у пионирске дане.

Можда једног дана као неки тренери млађих селекција, „предлажемо“.

Нису морали да одговоре. Довољно је било што су се насмејали. Гласно. Онда су се драге воље вратили у тај Лесковац 2002. Међутим, то није био њихов први сусрет.

- Први сусрет је био турнир региона у Кикинди – каже Марковић.

- То је било 1999. – сетио се Радуљица.

Сјајни плејмејкер је уз осмех наставио:

- Нећемо да причамо ко је доминирао ту.

- То зато што смо тада имали 11 година – каже Радуљица.

После неколико дигресија, вратили смо се у Лесковац и њихове прве цимерске дана. Радуљица их памти по – чувеном чаробњаку.

- Стефан ми је тада дао да читам Харија Потера.

- Тада ме звао „Хари Потер“, јер сам само те књиге читао – убацио се Марковић, па уз осмех додао:

- Сада званично да се запише да сам те ја „навукао“ на књиге.

- Да до тог тренутка нисам читао књиге, не бих ти ни тражио. Немој да узимаш заслуге.

Дозиране информације о ривалима

Репрезентација у суботу завршава припреме, у понедељак креће у Кордобу где ће имати генералну пробу за Рио. Наравно да тензија расте, да се размишља о Олимпијским играма.

- Наравно да размишљамо о томе, то је највећа ствар која нам се догодила у каријерима. Стручни штаб то веома добро дозира, у неком тренутку нам убаци по неку информацију. Како се буде ближило, постајаће интензивније – рекао је Радуљица, а Марковић додао:

- Још смо у ритму побољшања наше игре, усавршавања оного што желимо да урадимо, да се опоравимо и да надоградимо на оно што смо већ урадили. Када крену припремне утакмице, више ћемо и тактички размишљати о Венецуели...

Сад кад су вратила сећања, Радуљица је имао још нешто да каже.

- Могао си баш и редом да ми их дајеш. Него сам читао прво другу, па трећу, прву, па четврту...

- Тим редом су биле слободне – „бранио“ се Марковић.

Којим год редом да су ишле, добио је књиге на читање, а шта је он учинио заузврат...

- Навукао сам га на семенке, беле и црне. Још није успео да се „скине“ са њих, ни не покушава – открива уз осмех. - Сваки дан поједемо по кило семенки.

- То је више постала асоцијација. Када год видим беле семенке, посебно одређено паковање, сетим се Радуљице.

Пошто су семенке и даље главна занимација, ко их купује – питамо.

- Било ко. Одем ја да купим дезодорансе и купке за цео тим, па и семенке – каже Радуљица. – Неки други пут оде Пефи, па неко трећи... Ето такав однос имамо. 

Иако су прошли много такмичења заједно, нису много пута били цимери.

- Не знам зашто нас нису спајали – каже Радуљица. – Стефан ми је омиљени цимер. Ваљда зато што смо од самог старта остварили ту везу.

Марковић се убацио:

- Можда би неко помислио да смо другачији, али није тако. Много тога ценим код њега. Разумемо се и без неке претеране приче.

- Капирамо се без речи – наставља Радуљица. – Некад ми је тешко са самим собом, а не још ако је неко ту. Међутим, Стефан све схвата и нема ту да ми нешто досађује. Исто као ни ја њему. Суштина је у томе да треба да поштујеш другог који је са тобом ту 24 сата дневно, његов простор, приватност. Ми јако то добро радимо.

Марковић се убацио:

- Имамо 28 година, а знамо се од 14. То је пола живота. Просто, то је и ствар лојалности, веће је од тог обичног „цимерства“. Звучаће као фраза, али је стварно тако. Мени је драго када неко од момака са којима сам цео живот успе у нечему. Осећам се као да сам ја нешто урадио. Све ово је достигло тај ниво.

- Такав је генерално однос између свих нас овде, а посебно између тих неких дужих цимерских парова – каже Радуљица.

Сјајни центар често уме да каже како је репрезентација велика породица, у којој има и проблема и који се решавају „породично“. Међутим, између њега и Марковића, несугласица није било.

- Не да није постојала могућност да се догоди тако нешто, него ни назнака. Чак и да се догодило, то би било нормално и верујем да бисмо то решили – каже Радуљица.

- Свако од нас има своје размишљање и виђење ситуације – наставио је Марковић. – То је у суштини и нормално, битно је да увек можеш да попричаш о томе.

- Не само то, већ решавамо и неке животне дилеме – убацио се Радуљица. – Везано за клубове, или шта год да треба... Ту смо увек један за другога. Увек прихватим његов савет, а верујем и он мој.

Тренутно су 24 сата у кошарци, чак ни када се „повуку у свој мир“ не могу без ње.

- Погледамо некад утакмицу, коментаришемо је заједно – наставља Марковић, а Радуљица додаје:

- Разговарамо чак и о тренингу. То је за све нас врло битно.

У целој овој причи посебно је битно следеће:

- Ништа ми не силимо – каже Марковић.

Стефанова неиспуњена жеља

Нису могли да се сете шта су један о другом помислили када су се први пут срели – било је давно, променили су се. Али, Марковић је једном реченицом много тога рекао:

- Био у мањем клубу у Београду и често смо играли против ФМП-а. Стално сам говорио како бих желео да некада играм са Радуљицом у истом клубу. Барем годину дана. Волим такву кошарку, то ценим. Али, ето, није се поклопило.

Зато имају репрезентацију.

- Људи не схватају колико је битно да неког свог имаш у клубу – надовезао се Радуљица. - То је нешто потпуно другачије. Тамо си седам-осам месеци сваки дан заједно са истим људима. Невероватно је битно да имаш неког квалитетног човека поред себе у тиму. Посебно када си у иностранству. Некако смо увек скрајнути, ми играчи из Србије, без обзира што смо цењени по неким спортским квалитетима. Битно је да имаш неког, да би могао да имаш и квалитетан живот. 

- Ово нисам доживео никада пре, осим можда када смо били клинци – наставио је Радуљица док се мучио са кесицом меда који је трабало да заврши у цеђеној поморанџи. - Ево сада нисам био ту један дан, отишао сам у Милано да потпишем уговор, и буквално су ми недостајали.

- Не дружимо се на силу - наставља Марковић. – Као, ту смо, дај камеру да направимо супер фотку за Инстаграм. Све је искрено, нико се не фолира. Чак нам мало смета што се све то потенцира у медијима. Знамо да се бавимо јавним послом, али нам све то мало смета. Неки пут будемо и мало груби, јер не волимо експонирање. Дај да урадимо нешто конкретно, па из тога да изађе пажња.

- Људи не схватају јер никада нису били у групној динамици и гледају то кроз нешто што виде споља – наставио је Радуљица. – Ми то све капирамо, али запитајте се како је нама. Да ли је нама пријатно да нас сваког дана сликају као мајмуне у циркусу. Или да површно гледају све наше односе, о чему смо причали до сада. Ти односи се граде сваког дана, није нимало лако. Лично ми смета када ме неко процењује на основу спољне слике. Немој ме ни процењивати, ако не желиш да залазиш дубље.

Марковић се надовезао.

- Проблем је етикетирање. Посебно када неког не познајеш, него чисто да крене нека прича, па макар била и глупа. Тек када неког познајеш, можеш да кажеш – овај је овакав. Океј, можеш ти да имаш осећај каква је неко особа, али осећај уме и да превари. Неке особе могу да те изненаде, и позитивно и негативно.

Колико сваке следеће припреме разликују од претходних, питамо.

- Само у томе што се сваког лета све боље дружимо и осећамо се још боље – каже Радуљица. – Од када је дошла ова група људи, све делује много организованије. Просто је подређено играчима.

Марковић је тражио реч да би тачно описао, па је рекао:

- Све је прилагођено нашим годинама и главама. Селектор и његови сарадници из стручног штаба су нам указали велико поверење и сва одговорност је на нама и ми од тога не бежимо.

- Зато је тако добар однос. Све је до поверења међу нама. Наравно, зна се ко је тренер, ко играч, свако зна своју позицију. На нама је само да играмо кошарку и једемо семенке – уз осмех је закључио Радуљица.

Никад се нисмо играли кошарке

Као што је већ речено, те 2002. у Лесковцу су освојили злато и покренули тријумфални низ.

- Да није било оног правила да први период игра једна, други период друга петорка, а остатак утакмице се мењају, ја не бих ни играо – наставио је причу Марковић, коме је очигледно пријало присећање на те дане.

- Мени се све чини да је можда и боље да се све то прескочи – убацио се Радуљица.

Марковић се сложио, а сјајни центар потом дао и објашењење.

- То те убаци у неки систем од самог почетка, није ти баш пријатно када твоји другари иду на море, а ти не. А, уопште нема потребе да цело лето проводиш у неком Пожаревцу. Наравно, услови су сада бољи него пре.

Марковић је имао своје виђење:

- То деци одмах убаци неки такмичарски набој. А, требало је да се играмо кошарке. Увек смо били озбиљни, оптерећивали су нас резултатом, као он је битан. Били смо само деца, па смо се у свему томе погубили, нисмо ни показивали шта можемо. Тек после када је дошао Мирослав Николић унео је неку опуштенцију. Тако нешто нам је било потребно.

- То нам је била прва медаља – додаје Радуљица.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

СрбинсонКрусо
Они почели са Хари Потером, ја и моје друштво са Господарем прстенова, колико је лепо кад те неко навуче на књигу... срећно момци

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.