Пре него што је екипа дошла на Копаоник, у разговору за „Журнал“, сјајни крилни центар је рекао како се нада „да неће ништа покварити“.
Селектора Александра Ђорђевића питамо како се Мачван снашао.
- Са њим већ три године комуницирам. Када смо разговарали у прве две године, прво бих му рекао – ове године те нећу позвати – и онда бисмо кренули у причу о кошарци, његовој улози... Он је изузетно зрео момак који је донео велику свежину, тај свој ратничко-такмичарско-победнички карактер. Он је део ове генерације још из јуниорских дана и није био нов у целој причи, иако је први пут са мном ту.
Селектор је за тренутак застао, па наставио причу:
- Волео бих да није поломио прст на самом почетку припрема, јер мислим да би то још било боље за њега и за нас. Радио је током паузе између турнира и Копаоника, да би дошао овде спреман. Иако је имао дозволу да тек од 15. јула почне да трчкара, он је тог дана већ био на тренингу и закуцавао. Чим је на првом тренингу закуцао, већ после пет минута, сви играчи су скочили... Сви се осећамо као да је ту са нама све време.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.