Помешаних осећања био је Немања Недовић када је коначно сазнао да неће моћи да путује на Светско првенство у Шпанију.
Туга што овога лета неће носити дрес са државним грбом, али и олакшање што ће коначно добити све одговоре по питању тежине повреде десног стопала и начина рехабилитације, испреплетали су се у његовој глави.
Ништа се није променило ни дан касније. Док је паковао кофере за пут у Америку доста тога му се мешало. Баш у том тренутку дописивао се са Богданом Богдановићем са којим је очигледно успоставио сјајан однос.
На терену, али и ван њега. Како каже константно је на вези са Теодосићем, као и осталим друговима из државног тима. Њихово разумевања, као и речи утехе, нису могли ништа да промене.
Када Србија, 27. августа буде кренула пут Гранаде, Недовић ће већ увелико бити у Америци. Мада није искључено да им се путеви брзо укрсте, много брже него што би неко могао да претпостави.
– Ако не будем морао на операцију да идем у Шпанију – рекао је Недовић, јасно стављајући до знања да ће му и улога навијача са трибина представљати неку врсту утехе.
Истог тренутка када је Недовић добио резултате рендгена било му је јасно да од Мундобаскета нема ништа. Позив из Америке само је био логичан след догађаја.
– Био сам разочаран. Поготово што је у једном моменту изгледало да повреда није озбиљније природе, па чак и да ћу моћи да играм. Опет, са друге стране, Светски шампионат у Шпанији ми није ни прво ни последње велико такмичење у мојој каријери. Али, на неки начин ми је и пао камен са срца, пошто ћу веома брзо знати какав је план. Да ли идем на операцију или не. Тогом овог периода имао сам пуну помоћ и подршку од доктора Радовановића коме се овом приликом захваљујем.
Цео интервју са Немањом Недовићем прочитајте у штампаном издању Спортског журнала у уторак, 21. августа. Уколико желите да се претплатите на електронско издање нашег листа кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.