Dejan Majstorović: Rekao sam Dušanu, pusti mene!

0

Realizator možda i najvažnijeg pogotka na putu Srbije do zlata na Svetskom prvenstvu u basketu tri na tri, vratio film na takmičenje i dane u reprezentaciji

FOTO: FIBA

Znao je! Iako situacija nije bila laka. Naprotiv. Bila je preteška! Ali to ga nije pokolebalo. Tražio je loptu, dobio je...

Na sebi imao čuvara... Digao se na šut. Pogodio! Možda i odlučujuću dvojku na putu Srbije do svetskog zlata.

Trećeg uzastopnog. Četvrtog od kako se organizuju Svetska prvenstva u basketu tri na tri.

Izgleda da je to zaista i bio najvažniji šut na celom turniru – ne skidajući osmeh sa lica, pogledom prateći saigrače i trenera koji su imali šta da „dodaju” pričao je Dejan Majstorović. Kreator pobedničke dvojke u polufinalu Svetskog prvenstva u Manili, između Srbije i Poljske.

Ali...

Možda i nije tako – dodao je.

Jer, i basket tri na tri je timski sport.

Svi smo dali podjednak doprinos, svi smo se borili, igrali dobru odbranu. Mada, malo smo lošiji bili u defanzivi protiv Poljske, primili smo sedam ili osam dvojki. Gubili smo 13:7, pa smo se na tajm-autu dogovorili da ne šutiramo dvojke, da ne jurcamo, već da igramo pametno, da idemo ja jedan i da ćemo ih stići sigurno, jer smo kvalitetnija ekipa od njih.

I stigli su ih.

Čak i kad su ponovo pogodili dve dvojke, mi smo uzvratili i kod rezultata 19:19, imali smo dve sekunde do kraja napada. Takve situacije u našoj ekipi uglavnom rešavamo Dušan ili ja. Sada su tu bili i Stefan i Marko, za koje sam siguran da takođe mogu da reše. Bilo ko da je šutirao, verujem da bi dao.

Ipak je tražio da baš on rešava.

Ja sam stvarno osećao veoma dobro tokom te utakmice. To je možda bila moja najbolja utakmica i rekao sam Dušanu da me pusti da šutiram, jer sam bio siguran da ću dati. On je rekao: „Evo ti, uzmi” i seo je na klupu. Šutirao sam. Imao sam i sreće, jer je odbrana bila veoma blizu.

I ne samo to...

Kad sam izbacio loptu, video sam da sam da ima dobar pravac, ali i da sam je šutnuo veoma jako. U sebi sam ponavljao samo: „Tabla, tabla, tabla, molim te udari u tablu...

To se i dogodilo.

Sada je lopta ušla, ali mi prethodnih par turnira stvarno nismo imali sreće. Sada se vratilo. Ali, možda se sreća i zaslužuje.

Sada, kao vlasnik tri svetska zlata, da li je mogao i da pretpostavi da će njegova basket karijera imati ovakav tok, pitamo. Majstorović, surovo iskren kaže:

Nisam igrao 2012, kada je osvojeno prvo zlato, a onda su njih trojica mene zvala 2014, da igram za reprezentaciju. Kao, da li hoću da igram sa njima Svetsko prvenstvo. Tada sam mislio da je svaki turnir u basketu, svetsko prvenstvo. Nisam imao predstavu gde idem i šta radim. Kada sam dobio opremu od Saveza, nisam mogao da verujem. Otvarao sam majice, išao gore-dole, pokazivao bratu, sestri, mami i tati… Kao ovo je stvarno reprezentacija Srbije, ovo je stvarno Svetsko prvenstvo. Još kao putujem negde... Do tada sam možda putovao dva puta u životu.

To Svetsko prvenstvo se igralo u Moskvi.

Momci su me prihvatili na pravi način. Sećam se da prvog dana nisam hteo ni da šutiram mnogo, jer su oni već bili ekipa, a ja sam tu tek bio ušao. Mislim da je i Stefan Stojačić sada imao tu vrstu treme, gledao je više da doda nego da šutira. I potpuno ga razumem.

Dodao je...

U tom trenutku mi je bilo važno samo da osvojimo medalju na tom Prvenstvu i ne moram više nikad da igram basket. Tada smo došli do finala, pa smo se opustili, pomislili da smo već osvojili zlato. Izgubili smo to finale protiv Katara.

Posle toga...

Počeo sam da razmišljam malo dublje i rekao sebi da mi možemo narednih nekoliko godina da osvajamo zlata na svim takmičenjima.

Tako je i bilo. Majstorović, kao i svi basketaši, krenuo je sa terena „pet na pet”. Čak je i ove sezone kratko igrao u Dunavu iz Starih Banovaca.

Već od 2015, sam postao profesionalac „tri na tri”, ove sezone iz Dunava su me zvali da im pomognem. Rekao sam im da mogu da igram u novembru i decembru, jer od januara želim da počnem da se spremam za basket sezonu. Iskreno, bolje da nisam igrao. Nisam im nešto pomogao. Jer, pre toga godinu dana nisam igrao pet na pet. A teško je kada se sa pet na pet pređe na tri na tri, ili obrnuto. Bolje je da ostanemo fokusirani na jedno.

Jer...

Ipak smo mi najbolja ekipa na svetu! Tu smo već pet godina u vrhu.

I kao takvi, postavili su visoke standarde. Čak i za predstojeće Olimpijske igre, za dve godine u Tokiju.

Naravno da je svima nama to san. Pre svega da odemo na olimpijske igre. Biće jako teško, jer ima mnogo dobrih igrača iz Srbije. Ali mi smo već za reprezentaciju Srbije osvojili pet medalja na svetskim prvenstvima, po jednu na evropskom prvenstvu i evropskim olimpijskim igrama. Siguran sam da ćemo i sa Olimpijskih igara doneti odličje, ako odemo tamo – proučio je Majstorović.

Drugarstvo koje se vidi na terenu

Kao i svi profesionalni sportisti, i basketaši dosta putuju tokom sezone. Posebno, klupske sezone. Kako izgledaju dani van terena, pitamo.

Jako je teško gledati njih trojicu svakog vikenda, po ceo dan – uz osmeh je rekao Majstorović, uz dodatak:

Šalim se naravno! Super se slažemo, bukvalno smo celo leto zajedno. Više vremena provodimo na okupu, nego sa porodicama i devojkama.

Vreme ubijaju tako što...

Igramo karte „Uno”, gde je sada na Svetskom prvenstvu Marko Savić bio ubedljivo poslednji i dok trener Danilo Lukić, posle tri godine, polako počinje da shvata igru. Super je sve to. Nekad bude i naporno, nekad se i posvađamo. U suštini smo pravi drugari, što može da se vidi na terenu.

Sledi napad na evropsko zlato

Naše basketaše sada očekuju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.

Krećemo za dve nedelje, a Evropsko je u septembru. Grupa nam je stvarno teška, tu će igrati Marko Ždero umesto Stefana Stojačića. Siguran sam da smo spremni da osvojimo zlato i na Evropskom prvenstvu.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru