У октобру се навршава 40 година од како је репрезентација Југославије на Филипинима у Манили освојила другу титулу шампиона света, прва је била осам година раније у Љубљани.
После ће уследити треће злато у Аргентини 1990, па четврто у Атини 1998, али тада се земља звала СР Југославија, чиниле су је Србија и Црна Гора, као и приликом пете титуле првака света 2002. у Индијанаполису.
Пре 40 година Плаве, како су их народи који су живели тада у СФРЈ од миља звали, водили су Професор Александар Николић, помагао му је Петар Сканси, док су за државни тим играли, по бројевима на дресовима од 4 до 15: Петер Вилфан, Драган Кићановић, Рајко Жижић, Андро Кнего, Жељко Јерков, Бранко Скроче, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Ратко Радовановић, Дује Крстуловић, Дражен Далипагић и Мирза Делибашић.
Свима било скупо осим Југославији
Једина земља у Европи која је директно преносила утакмице са СП била је Југославија. Осталима је цена била превисока.
Поводом овог јубилеја позвали смо Дражена Далипагића да се сети тог злата.
– Те земље више нема, нема ни многих драгих људи, ма каква кошарка, ретко идем и на утакмице, понекад погледам на телевизији. Пролетос ми је био у гостима пријатељ Италијан Андреа Фадини, некада спортски директор у Удинама, сада скаут Детроита, па сам са њим ишао да гледам два меча. Хтео је да види неке играче, а мене кошарка одавно не занима и сећања сам одавно потиснуо у заборав.
Двојица Југословена у идеалној петорци
У најбољу петорку шампионата, по избору новинара, ушли су Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Оскар Шмит и Марсел Де Соуза (Бразил), Владимир Ткаченко (СССР).
Инсистирамо, ипак сте били најбољи играч...
– И стрелац са 202 поена. Упамтио сам то јер сам по повратку кући од Радио Београда 202 добио на поклон плоче са 202 песме. Ено их у гаражи, грамофони се ретко користе, скупљају прашину.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.