Осмех на лицу капитена репрезентације Србије. Ту је где је из лета у лето, ево већ целу деценију, гледамо. Међу људима које воли, у дресу у коме се најбоље осећа.
И не само то. Малени дечак, који се са задњег седишта аутомобила, слатко осмехивао својој мајци, појачавао је задовољство.
Јелена Миловановић је комплетно срећна жена. Испуњена. Уствари, Миловановић или Брукс? Како да је зовемо? Питамо. Уз осмех узвраћа:
– Па, ја сам сада Брукс. Али, можете да пишете Брукс-Миловановић, да ме људи препознају – каже већ неколико месеци госпођа Брукс, од пре нешто више од два месеца и мама малог Матеа.
То је није спречило да се стави на располагање селекторки Марини Маљковић, на припремама за Европско првенство, коме ће Србија од 27. јуна до 7. јула бити домаћин.
Пре него што је објаснила у каквом физичком стању се налази и да ли је спремна за напоре припрема, Јелена је „куцнула у дрво“. Да не урекне ништа. Јер...
– Супер сам. Наравно нисам сто посто спремна. Али, почела сам да тренирам три недеље после порођаја. За сада је све добро. Докле год су упале мишића једини проблем, значи да је све добро. Из дана у дан је све боље. Ту сам сад. Видећемо како ће ићи. Полако, има још доста времена. Тренирам по истом плану и програму као и остале девојке, не изостајем ни из чега.
Када је закључила: „Супер је! Нећу да се жалим“, могли смо да пређемо на други део приче. Европско првенство које чека целу Србију, њене кошаркашице, али и становнике Зрењанина, Ниша, на крају и Београда. А које долази после бледог шампионата у Прагу.
– Нећу да се враћам на оно што је било. Имали смо и горе ситуације од те. Извукли смо поуке из свега и идемо даље – поручила је капитен Србије.
То „даље“ није нимало једноставно.
– Све је сада ново. Пола је нових игачица, спремне смо. Искрено, радовала сам сусрету са девојкама, радујем се и целим припремама, јер сам пропустила целу сезону. Очекују нас изузетно тешке припреме, јер знамо шта нас после њих чека.
А то је...
– Нећу да кажем да осећамо притисак, нити било шта слично, јер је Европско првенство у нашој земљи. Али, постоји нека мала доза притиска, коју би требало да прихватимо позитивно, а не негативно. Да нас то гура напред, а не да нас вуче назад. Мислим да су све девојке тога свесне. Најважније је да останемо здраве, докле год је тако, мислим да неће бити проблема.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.