– Сија ова бронза. Пресрећне смо стварно. Један велики успех и само ми знамо кроз шта смо прошли. Било је ово напорних два месеца, али исплатило се – рекла је Јовановић новинарима после меча.
Бек српског тима истакла је да је ова медаља за њу посебна, јер је освојена пред домаћом публиком.
– Успех стварно, још лепше је када испред својих навијача освојите медаљу. Захвалила бих се овом приликом за сву подршку, свих дана током првенства и у Зрењанину и у Београду. Наравно да је уз њих све ово лепше. Ја сам имала жељу за рођендан да славим са својим народом, и рекла сам да о томе нећу да причам. Пожелела сам медаљу и жеља ми се испунила – закључила је Јовановић.
Њена саиграчица Александра Црвендакић истакла је да је победа у мечу за бронзу била мелем на рану после пораза у полуфиналу од Шпаније.
– Било нам је тешко што смо изгубили у полуфиналу. После непроспаване ноћи смо скупили снаге и кад је најтеже бие смо најјаче. Изашле смо на терен, показале смо зашто смо дошле овде, колико вредимо. Видело се да смо опет уживале на терену. Од првог тренутка им нисмо дале да дишу и да имају било какву помисао да могу да нас победе. Препоносна сам на ове девојке. Од тренутка кад смо почеле припреме све радимо јако, трудимо се и исплатило се са медаљом – рекла је Црвендакић.
Објашњавајући како је изгледао опоравак после изгубљеног полуфинала, рекла је да је само питање колико брзо ћеш да се дигнеш после пораза, да су имале јако дугу ноћ, седеле заједно и причале.
– Успеле смо сва срећа, јер смо тим, па смо се подржавале и бодрила једна другу да прођемо кроз ту неку кризу на терену. Нисмо много причали о изгубљеној утакмици, колико о томе да ову утакмицу морамо да изађемо и да покидамо. Нема друге опције, покидамо, узмемо ту медаљу коју заслужујемо и то смо и урадили. Свака медаља је златна и вредна, тако да ништа мање вредна него друге – закључила је Црвендакић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.