Ana i Jelena: Šta sve smo prošle, moralo je da se završi medaljom

1

Jelena Bruks i Ana Dabović, reprezentativke Srbije, o svemu što je tim pratilo tokom priprema i koliko je bio težak put do odličja na Evropskom prvenstvu

FOTO: V. Marković

Primetili su ljudi! Znaju i cene sve to što su naše košarkašice uradile. A uradile su mnogo. Recimo – košarkaško leto otvorile medaljom. Bronzanom. Osvojenom baš tu, pred našim ljudima, u Beogradu. Areni!

Tek nekoliko minuta stajanja ispred zgrade „Politike“, da sačekamo da nam se pridruži I Ana Dabović, bilo je dovoljno da se uverimo u to.

Počelo je od jedne gospođe, koja je – izvinjavajući se što prekida razgovor – prišla i Jeleni Bruks, kapitenu reprezentacije Srbije, rekla:

- Pratile smo vas! Stvarno vam svaka čast.

Ali, „slavu“ je mami opet ukrao maleni Mateo. Baš kao i dan ranije, kada je u maminom naručju prisustvovao dodeli medalja. Jedna je bila i za njega. 

Uz reči podrške i pohvala, neko bi zamolio i za fotografiju...

Jasan znak – čulo se za uspeh naše reprezentacije. Veliki uspeh!

Imalo je i za šta da se čuje.

A i one su imale još mnogo toga da kažu. Recimo – o toj noći posle Španije!

Na sam pomen, gotovo istovremeno, i Jeleni i Ani se oteo uzdah. Bila je to očigledno teška noć.

- Nije bilo prvi put da smo se našle u toj situaciji – počela je priču Jelena i naglasila: - Nažalost!

U ovom delu priče, bitan je i srpski mentalitet. 

- Znale smo iz prethodnih takmičenja, ne samo naših, već i ostalih sportova, da se mi kao nacija teško dižemo posle izgubljenih polufinala. Posle utakmice sa Španijom, i to nam je bilo u glavi. Da ne smemo da maksimalno padnemo i da ne uspemo da se podignemo.

Kapiten Srbije je tu zastala, pa želela da naglasi:

- Velika Britanija je izuzetna ekipa, ali znale smo da smo bolje od njih. Zato je bilo važno da ne padnemo, i da ne možemo da se podignemo. Jer, ako mi budemo „mrtve“, tu neće biti energije, niti ćemo iz nečega uspeti da je nađemo. Bilo je najbitnije da odmah posle utakmice, koliko god možemo zaboravimo Španiju i da se fokusiramo na sledećeg rivala. U tome smo i uspele – zadovoljno je konstatovala Jelena.

Ali, posle utakmice suze nisu mogle da sakriju. Koliko dugo su plakale, pitamo.

- Zavisi – kaže Jelena. – Kada se neko zatvori u sobu, niko ne zna šta se dešava.

Jedno je poznato.

- Niko ne spava. Osim mene – dodala je Jelena, koja je za razliku od svojih saigračica uspevala da se uspava uz sina.

Ali...

- To su bile neprospavane noći, tokom celog ovog prvenstva – kaže kapiten Srbije.

Nije morala to ni da kaže. Svi znaju da nije bilo nimalo lako pregurati tu noć posle Španije.

- Ali, uspele smo i imamo medalje oko vrata. Za nas je ona najsjajnija.

- Unazad nekoliko godina, mi smo igrale i gubile i četvrtfinala i polufinala... Dešavalo se da završimo ili četvrti ili osmi. Tako je bilo na Evropskom prvenstvu 2013, pa i na Svetskom 2014 – podsetila je Ana.

Zato je ova medalja važna. Jer – kako je Ana rekla...

- Pokazale smo da smo zrele, da smo jake, složne. Da bez obzira na poraz, možemo da se dignemo, da ostanemo zajedno, skupimo snage, pa i da na kraju osvojimo medalju.

Zastala je, pa želela da naglasi.

- Ranijih godina se dešavalo da kada se izgubi jedna utakmica, gube se sve do kraja. A eto mi smo uspevale da čak i kada izgubimo u grupi ostanemo složne. Pa smo tako osvojile i zlato u Budimpešti, bronzu u Riju.

Ipak, kako je rekla, ovo što su do sada pokazale, nikad pre nisu.

- Izgubiti polufinale, i to na onakav način, u svojoj dvorani je stvarno teško – priznala je Dabovićeva i nastavila: - Devojke su posle odigrale fenomenalan meč i osvojile smo bronzu. I stvarno je prelep osećaj takmičenje završiti pobedom. Kod mene ne važi ona rečenica da se srebro gubi, a bronza osvaja, jer si srebro pobedom dan ranije osvojio. Ali je lepše pobedom završiti takmičenje.

Baš onako kako su naše devojke i uradile.

- Prelepo je – dodala je Ana.

Posebno jer su – što su i sada ponovile – tokom priprema prošle kroz sve i svašta.

- Zato je ova medalja posebna za sve nas – istakla je Ana.

Jelena je konretizovala to „sve i svašta“, što se dešavalo od 1. maja, kada su pripreme počele.

- Istegnuti mišići, izvrnuti zglobovi, kolena, udarci... Pa Sonjin prelom prsta na Zlatiboru. To su samo pripreme... Onda se dođe do Evropskog prvenstva gde Ana polomi ruku protiv Švedske i smogne snage da igra.

Kapiten je želela da naglasi.

- To je prelom. To nije uganuće, pa da ti možeš da stisneš zube i uz neku jaču bandažu igraš. Ovo je bio ozbiljan prelom ruke. I to je samo dokaz kroz šta smo mi sve prošle da bismo došle do ovog trenutka. Da ispred naših navijača, porodice, prijatelja, naših najbližih, uzmemo bronzu. Sve to što je bilo prošlo je, ostavili smo iza nas. Nažalost, ima posledica. Srećom, nije potreban duži vremenski rok da se sanira. Samo da se Ana na najbolji mogući način oporavi, pa da gledamo napred i krenemo da se pripremamo za taj kvalifikacioni turnir.

Svima je jasno da je imala ozbiljan problem, ali Ana nije imala nameru da odustane. Čak se i u tom meču vratila na teren posle povrede, potom igrala i četvrtfinale. Gotovo sa gipsom na polomljenoj šaci. I to govori o želji devojaka da tu pred svojim navijačima osvoje medalju.

- Čim se to dogodilo, ja sam znala da je kost pukla – dodala je Ana.

- To ne može da se sakrije – uskočila je Jelena.

LJubav i Švrća

Imala je veliku pomoć supruga Dejvida, kompletne porodice, ali način na koji je Jelena uspela da uskladi obeveze prema tromesečnoj bebi, sa pripremama, pa i zahtevnim tamičenjem, zaista je za priču.

- Bilo je par situacija kad sam ostala bez snage, i tu sam imala veliku podršku saigračica koje su mi poručile da izdržim svojim tempom. Samo da izvučem do kraja. Kad imam takvu ekipu iza sebe, koliko god da mi bude teško, znam čemu ću da se vratim posle. To mi je mnogo olakašlo – kaže Jelena.

Saigračice su povremeno bile i dadilje.

- Kuma Saša posebno. Ako ga ne držim ja, onda je u njenim rukama. Kako je bila cimerka sa Sonjom, njoj je dozvoljavala da ga uzme par minuta i kao – dosta je bilo, sad kod mene. A on ima neku posebnu ljubav prema Švrći. 

Ana je nastavila...

- Osetila sam ogromnu bol. I devojke su znale. Posebno Sonja i Neca, jer one prevode loptu kada sam ja umorna. Rekla sam im da sam polomila prst i da će morati da prenose loptu. Kada su mi bandažirali, vratila sam se i igrala koliko sam mislila da je potrebno. Kada je bilo jasno da smo pobedili, izašla sam i Marina me nije vraćala.

Ali ona od svega toga nije želela da pravi nekakvo herojsko delo.

- Ne bih sada da pričam mnogo o povredi. Tada su me svi pitali o tome, pa sam bila dodatno opterećena. Svaka od nas je bila spremna da da sve od sebe. I svaka od nas je zaista dala sve od sebe.

Krenula je da ređa...

- Sve je počelo od Jelene kapitena, koja je došla samo dva meseca posle porođaja. I radila najbolje, uspela da uskladi obaveze sa detetom i treningom. Nikada nismo osetile nijedan problem kod nje. Apsolutno ništa. Sve nas je pokrenula da i mi budemo takve. I bile smo.

Recimo...

- Neke devojke koje možda ne igraju toliko mnogo, su trenirale svaki dan i stvarno moram da ih izdvojim – naglasila je Ana i nabrojala. - Nina Milić, Dragana Stanković, Aleksandra Stanaćev! One nisu propustile nijedan trening. Čak i kada smo mi bile slobodne, one su imale individualne treninge. Pa i tokom Prvenstva. Bilo je teško sve to izdržati, a one su to uradile sa osmehom i uvek bile spremne da uđu, makar i na deset sekundi.

Dalje...

- Trebalo bi pomenuti i sve one devojke koje su tu bile od prvog dana, jer su nam i one pomogle da budemo bolje. Da je bilo koja od njih ostala u konačnih 12, ne bi bilo nezasluženo – kaže Ana.

Posebno važno je...

- Svako ko je bio na pripremama, stvarno je „ginuo“ i bilo mu je stalo da bude deo ovog tima – kaže Dabovićeva.

Recimo...

- Miljana Bojović koja je posle povrede na Zlatiboru sve uradila da bude tu. Žrtvovala se jer je bilo teško i nerealno da se vrati. Ali i ona je želela da bude tu. A tada te više vuče srce, nego razum. Švrća koja se povredila i imala ozbiljnu povredu zgloba koji je bio natečen, trenirala je šepajući, sve zbog ogromne želje da bude deo tima.

Ana je tu zastala, uz reči:

- Da ne pričam o Sonji koja je igrala sa slomljenim prstom ili Saši koja kaže da je dobro ako je bol na skali od 1 do 10 na osmici. Što samo znači da je uvek 10.

Zaključak je...

- Mi bez medalje nismo mogle da završimo ovo prvenstvo, kad smo bile spremne tako da se ponašamo i da damo sve od sebe.

O onima koji su verovali i onima koji su odustali

Domaći teren nije uvek prednost. Podatak da je domaćin poslednji put bio šampion 2001, dovoljno govori. A tu su i velika očekivanja javnosti, koja odmah počinje da priča o medaljama.

- Mi smo takav narod, da mnogi možda ni ovom bronzanom medaljom nisu zadovoljni – kaže Jelena i dodaje- Mi znamo kroz šta smo sve prošle i koliko je ustvari teško doći do ovoga. Iskreno, trudile smo se da ne osetimo taj pritisak sa strane i da se držimo zajedno, da nas ne sačekaju tu i tamo sa očekivanjima neki ljudi koji su van košarke i koji nemaju veze kroz šta sportisti moraju da prođu da se dođe do bronze.

I zato...

- Nama ova medalja stvarno sija i jače nego zlatna. I stvarno sam preponosna na sve koji su bili deo ovoga. Na sve saigračice, na stručni štab koji takođe nije spavao, pripremajući utakmice.

Naravno...

- Zahvaljujem se i publici koja je bila uz nas, svim ljudima koji su verovali u nas i koji su nas podržavali i kad nije bilo sjajno. Pa i posle tog poraza od Španije. I naravno, koji su se najviše radovali sa nama kada smo se popeli na ovo postolje – poručila je Jelena.

Ana se zahvalila onima koji su verovali i bili uz njih.

- Ne bih posvetila mnogo pažnje onima koji su odustali posle polufinala, jer su bili razočarani jer ne igramo za zlato, pa se nisu pojavili. I mislim da nismo bile pod pritiskom, već smo osetile dodatnu odgovornost i zato smo se tako i ponašale.  

Ana na Vimbldon, Jelena u Filadelfiju

Slede – odmori. Svaka će na svoju stranu. Ana na Vimbldon, Jelena u Filadelfiju.

- Kažu mi da kad je već morala da se dogodi, da mi se povreda desila u najboljem trenutku. Mislim se kako najboljem – kaže Ana uz osmeh.

- Još ne mogu da prihvatim da ću pet nedelja da nosim gips koji nikada pre nisam nosila.

Zato je spremila posebnu „metodu“.

- Imam moju teta Macu u Herceg Novom, kod koje idem i nadam se da će mi ona pomoći da ne nosim gips. Iako doktorka Suzana ne želi za to ni da čuje. Tako da sad sledi da vidim kako ću da oporavim ruku i da li ću sa gipsom ili bez njega da idem na Vimbldon. Onda 3. septembra treba da budem u Buržu, gde nastavljam sezonu.

Pre puta u Ameriku, Jelenu čeka par svadbi. Prvo Tine Jovanović, potom i Sonje Petrović.

- Onda 22. jula krećemo u Filadelfiju, zamolila sam ljude u Šopronu da mi daju malo duži odmor, jer je trebalo da se 15. avgusta javim na pripreme i pomerili su mi za 20. Pa sam malo mirnija, možemo duže da ostanemo u Americi, jer Mateo mora da upozna celu svoju porodicu.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Nina

Ove devojke je nemoguce ne voleti. Njih ni povrede, porodjaji, ne mogu spreciti da ginu za dres Srbije. Nas ponos! A koliko samo Ana pleni harizmom, osmehom, lepotom.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru