ПОГЛЕД ИЗ ФОТЕЉЕ - Боли глава од вишка

Пише: Данило Шотра

„У толико ишчекиваном великом дербију целог првенства, видели смо жестоку битку два најуспешнија тима у историји ових такмичења и веома добру игру, на крају заслужен тријумф репрезентације Србије!“

Слободно се може рећи да смо овакве речи месецима желели да прочитамо после окршаја највећих фаворита за титулу првака света. Дочекали смо их само са једном малом разликом! У горњој реченици све је стопостотна истина, осим маленкости да овај дуел није вођен у финалу Светског купа, већ у групи за пласман од петог до осмог места! Сложићете се, повећа разлика у значењу ове реченице!

Било како било, на крају испаде огромна иронија да се далеко највећи фаворити боре у утешној групи, практично ни за шта, пошто су све важније одлуке већ пале. К'о пети, шести или седми никоме није важно, пошто амбиције нису ни изблиза испуњене, мислим на обе екипе. Док пласман Американаца, због добро знаних разлога и није толико сензационалан, од наших момака се, са пуно разлога, очекивало много више.

Велики дерби донео је потпуно шашаву игру, нешто слично у животу нисам видео! У првој четвртини „штрајковали“ су Американци, у другој Срби! Само у другом полувремену водила се нормална битка у којој су наши момци били за нијансу бољи и показали да заслужују много више од петог места које ће, убеђен сам, освојити у дуелу са Чешком. Добили смо Амере захваљујући одличном шуту који нам није до сада ишао баш најбоље.

Предстоји мучни период скоро једногодишњег ишчекивања квалификација за Олимпијске игре у Токију, што је увек права лутрија. Ко зна у каквом ћемо саставу на мегдан одличним екипама као што је на пример Литванија. Нама предстоји анализа догађаја у Кини, чињеница да је једна овако квалитетна екипа као наша могла да игра тако слабо као у мечевима против Шпаније и Аргентине! Светске класе личиле су на почетнике, тако да се препознати нису могле.

С тим у вези пада ми напамет давнашња полемика стално вођена између еминентних стручњака широм света. Једни су били заступници тезе да је у тиму довољна само неколицина играча екстра класе, док су други желели цео тим састављен од све самих звезда. Ето, видели сте, ми имамо тим састављен од скоро све самих мајстора ове игре, који су се често слагали као рогови у врећи! Како другачије тумачити чињеницу да смо у тиму имали само једног момка који је у потпуности испунио очекивања (Богдановић), док су сви остали имали прилично честе периоде „мртвог хода“, барем на две за коначан пласман пресудне утакмице!

За мене се то односи и на наш највећи адут. Од првог центра НБА Николе Јокића очекивао сам већи допринос, као да није знао која му је улога заправо намењена!? Било је још таквих случајева, испада на крају како је прослављеног селектора Сашу Ђорђевића заболела глава од силног квалитета. Једноставно, сви имају несумњиву снагу, а на паркету места само за петорицу! Ко би свима, све саме звезде, могао угодити? Нарочито када су Срби у питању!

Има још неких ствари које су мени биле тешко схватљиве. Једна ме је ипак нарочито иритирала. У Кину смо отпутовали са четворицом центара око чега се водила поприлична полемика. Ипак, сви су се сложили да имамо најбоље дугајлије на свету. Без поговора! И дође пресудна битка против Гаучоса, од тог моћног квартета, Милутинов, Марјановић и Радуљица, једва саставише заједно девет минута на паркету!?

У сваком случају, ваља сести за сто и без сувишне жучи пажљиво анализирати узроке несумњивог, неочекиваног и големог неуспеха. Грешака је било са свих страна, биће лоше ако дозволимо да се макар у најмањој мери понове. Јер, овакав тим заслужује много више него што је у Кини добио. Не смемо дозволити да било кога од вишка квалитета заболи глава!