Ко га није гледао, остао је ускраћен за можда и најбољи скок шут на свету. Лепота је у једноставности кажу уметници, а његов стил био је оличење природности. Као што скакачи у Неретву са Старог моста у Мостару урањају у воду као стреле, тако је он стремио у облаке. Са невероватним одразом близу једног метра, он би чим би примио лопту скочио и шутнуо. Могао је то да ради и преко руку противника, јер су му, иако је био висок за данашње прилике само 1,97 долазили једва до груди. За старије је довољно рећи Праја, именом и презименом Дражен Далипагић.
Резултати
Б ГРУПА
Југославија - Сенегал 104:67
Југославија - Пољска 129:91
Југославија - Шпанија 95:91.
ДРУГА РУНДА
Југославија - Италија 102:81
Југославија - Куба 112:84
Југославија - СССР 101:91
Југославија - Бразил 96:95
ФИНАЛЕ
Југославија – Италија 86:77
ЈУГОСЛАВИЈА: Кнего 4, Кићановић 22, Жижић, Накић, Јерков 16, Скроче, Славнић 4, Ћосић 2, Радовановић, Крстуловић, Далипагић 18, Делибашић 20.
ИТАЛИЈА: Сакети 2, Брунамонти 2, Силвестер 2, Ђиларди, Дела Фјори, Солферини 4, Бонамико, Менегин 12, Вилалта 29, Векијато 4, Марзорати 9, Ђенерали 13.
Играо је на 13 великих такмичења, освојио је 12 медаља, одиграо је 246 утакмица и постигао 3.700 поена, највише од свих. Био је најбољи играч света, 1978. на Мундобаскету и најбољи стрелац тог такмичења. Са 36 година у дресу Венеције убацио је Виртусу 70 поена... Таквог стрелца у кошарци Јужних Словена, а они су најбољи у Европи, није било ни пре ни после његовог доба. О различитости кошарке само толико да му је каријера трајала 20 година на врхунском нивоу. Сад рачунајте колико је ту генерација прошло...
Сајт Евролиге је покушао млађима да објасни Далипагића:
„Шут Пеђе Стојаковића, експлозивност Андреаса Ноћионија, брзина Шарунаса Марчулиониса, скок Фелипеа Рејеса.”
Али, верујте нису ни приближно успели да га опишу, Далипагић је био знатно бољи од те синтезе.
Међутим, 2020. се навршава 40 лета од једине златне олимпијске медаље наше кошарке. То је повод за разговор са старим знанцем Далипагићем. Убеђивање је трајало и више је то било ћаскање, него класичан интервју.
- Одавно одбијам новинаре, евентуално прокоменташем неку утакмицу. А, Москва 1980? Сећам се да смо финале играли са Италијом, са њиховом најбољом генерацијом, чији су предводници били Менегин и Марзорати.
Убедљиво сте их победили, пре тога имали сте 7 утакмица – 7 победа.
- Хоћете да кажете да је било лако, да смо били супериорни. Није било баш тако, ни случајно нисмо били убеђени да ћемо тријумфовати.
Била је добра хемија међу вама, како би рекли модерном терминологијом?
- Понашали смо се професионално, нисмо ништа препуштали случају. Све је могло да се окрене, и Совјети су били добри, Шпанци, Бразилци невероватно прљави.
Наследник Грбовић
Ко Вам се по начину игре приближио, у коме сте видели наследника?
- На крилној позицији по стилу игре на мене је подсећао Горан Грбовић. Имао је скок шут, продор, закуцавање, све квалитете да израсте у аса. Лепо се развијао, у Партизану је играо изванредно, али као да га селектори нису симпатисали... Немам објашњење зашто није одиграо много више утакмица за државни тим – рекао је Далипагић.
Улога тренера?
- Ранко Жеравица је већ имао огромно искуство. Користио је ту базу од највише осморице играча: Ћосић, Славнић, Кићановић, Делибашић, Јерков, Радовановић, Жижић... мада ми се чини да је Андро Кнего са шутем са пенала у Москви одиграо добро из другог плана. Остали су били млади или најистакнутији играчи из клубова. Жеравици су помагали Братислав Ђорђевић, Лука Станчић и Славко Трнинић, иако је и Мирко Новосел седео на клупи у Москви.
Да ли је то била лабудова песма те генерације, наредно злато стигло је тек девет година касније на Европском првенству у Загребу.
- Тако је испало, последњу утакмицу у плавом дресу одиграо сам 1986. на Мундобаскету у Шпанији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.