Доста дуго је телефон Душана Ивковића био заузет јуче пре подне. И то није било никакво изненађење. Само је требало бити стрпљив. Зазвониће једном. Кад се то коначно и догодило, са друге стрене зачуо се некако уморан глас.
Питање није било потребно ни постављати. Један од наших најбољих тренера свих времена, знао је зашто зовемо. Зашто су га многи већ звали.
Неколико сати пре тога, остао је без великог пријатеља. Једног од оснивача кошарке на овим просторима - Борислава Станковића.
- Заслужио је да оде у неко боље време него што је ово, да испратимо овог великог човека како заслужује – почео је причу Ивковић.
Толико успомена везује двојицу истинских легенди европске, па и светске кошарке. Још од времена великог градског ривалства – из времена Станковића у ОКК Београду, односно Ивковића у Радничком са Црвеног крста. Па до круне те сарадње, која је много пре тога прерасла у велико пријатељство – злата на Европском првенству у Атини 1995.
Сви знамо шта је све, у тешким временима пре тог чувеног Евробаскета, Ивковић урадио да одржи репрезентацију – тадашње СР Југославије – „у животу”, па и како је Станковић пронашао начин да наш државни тим кроз квалификације дође до завршнице континенталног шампионата. Касније га на спектакуларан начин и освоји.
У дану када се опраштао од пријатеља, Ивковић је пак изабрао неко друго сећање. Не случајно! И не зато што је једно од новијих, већ јер је тако - у једној анегдоти - лако рекао шта је био Станковић, колико је дао кошарци, шта му је она значила…
- Прошле године, на Акроплис купу, у Атини, каже ми Јоргос Василакопулос, председник Кошаркашког савеза Грчке, да је ту и Бора Станковић – сећао се Ивковић.
Тешким гласом, у коме су се мешала разна осећања, наставио је причу:
- Одмах сам отишао да се поздравим са Бором. Да га изљубим!
Док је причао, као да је поново приживљавао тај сусрет.
- Вид га више није служио. Али, био је ту! Иако није могао да види играче. Био је ту да осети терен, тај хук публике. Да чује лопту!
Причу о Станковићу је једноставно свести у једну реченицу.
- Невероватна љубав и цео живот посвећен кошарци! Наравно и својој породици – рекао је Ивковић, па додао:
- Живео је са кћерком на Бановом брду. Често сам га посећивао.
Да је остао на челу ФИБА
Станковић је био дугогодиши први човек ФИБА, потом и њен почасни председник. Свако ко има било какве везе са кошарком, зна колико је урадио за њен развој, посебно у Европи. Како је подигао игру на неки потпуно нови ниво.
О томе говори и то да је за Станковића било „резервисано” место на сваком такмичењу, на сваком месту где се разговарало о кошарци. Он је о томе и те како имао шта да каже. И сигурно му се није допадало стање какво је сада у европској кошарци.
- Да је Бора остао на челу ФИБА, сигуран сам да никад не бисмо дошли у ово стање подељености у кошарци какво имамо сада – поручио је Ивковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.