Познанство, сарадња и друговање Боре Станковића и Ђорђа Перишића траје од 1960. године. То је прво што је Перишић рекао поводом смрти великана светског спорта.
- Ко довијека живи имао се рашта и родити. И та Његошева мисао потпуно припада Бори Станковићу или, како смо га звали, нашем чика Бори. Зна се то, али поновићу. Чика Бора је дао огроман допринос развоју спорта у државама у којима је живео, исто тако је помогао развој спортских организација у којима је радио. При томе мислим и на кошарку, али и спорт уопште. Сазнање да је отишао у 95. години чини ме поносним што сам га знао, што смо сарађивали и били пријатељи, али и сетним и тужним што га је неумитна смрт одвојила од нас – рекао је Перишић.
Потом се подсетио на Олимпијске игре у Риму где су се и упознали:
- Бора Станковић је тада био тим лидер и члан стручног штаба кошаркашке репрезентације док сам ја стицајем околности учествовао у два спорта, пливачком и ватерполо такмичењу. Дакле, од тада до данас смо остали верни олимпијском покрету, пуних 60 година.
Сарадња се наставила и по завршетку такмичарске каријере Ђорђа Перишића. Спортска дипломатија, рад у олимпијској породици их је још више зближио.
- Од чика Боре је могло много да се научи о спорту, самој спортској дипломатији. Конкретно, највише смо сарађивали у периоду изолације нашег спорта и земље уопште после доношења резолуције 757 Савета Безбедности Уједињених нација. Тада смо били сами, изоловани од читавог света и то непосредно пред Олимпијске игре у Барселони 1992. Забрана учешћа на такмичењима је нама, спортским радницима тешко пала. Борили смо се учешће у Барселони, али и за повратак нашег спорта и враћање у међународне олимпијске оквире. Ангажовали смо се до максимума да се што пре вратимо на сцену. Ту смо баш радили заједно, ја као члан руководства националног олимпијског комитета, а Бора Станковић као члан МОК.
Поред такве сарадње Ђорђе Перишић је желео још нешто да истакне:
- Посебно сам му лично захвалан што ме је као члан МОК крајем 1999. предложио за сребрни Олимпијски орден поводом 40 година припадности олимпијском покрету. Орден ми је уручен у мају наредне године на Скупштини АНОК у Рио де Жанеиру од стране председника МОК Хуан Антонија Самаранча. То је моја лична захвалност пријатељу чика Бори.
Видљиво тужан због губитка који је задесио свет спорта и Србију посебно Перишић је на крају додао:
- Могло би о њему много да се прича, напише, сними… Желим му вечни мир у који се тихо ушуњао и нека му је лака земља.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.