Почетна / Кошарка / Репрезентација

НЕОЧЕКИВАНО ДУГАЧАК ОДМОР СОЊА КОРИСТИ ЗА ОБИЛАЗАК И „ПРОМОЦИЈУ“ ЛЕПОТА СРБИЈЕ - На слаповима Сопотнице

Направила сам листу места на која желим да одем, волела бих да видим Источну и Југоисточну Србију – каже српска репрезентативка
ФОТО: Приватна архива Соње Васић

Идеја за ову причу датира још из 2017. године, када се нашла у бележници пред Европско првенство кошаркашица у Прагу. Једна од „идеја“ за текстове из чудесне престонице Чешке, била је и „Обилазак Прага са Соњом Петровић“. Сада Васић

Да нам у неком од слободних дана покаже која су то њена омиљена места у граду који јој је три године био дом. Као неко ко воли да „истражује“, били смо сигурни да би имала шта да нам покаже. А да то нису локалитети из туристичких „брошура“.

- Нажалост, сувише кратко смо се задржали тада у Прагу – уз кисели осмех узвратила је на то „откриће“ Соња, три године касније, алудирајући на то да се наша репрезентација из Чешке вратила већ после осмине финала.

Али, прича је и даље актуелна. И више него. Само што сад не обилазимо Праг, већ Србију. Још више добија на актуелности ако знамо да ће многи од нас, због познатих проблема, предстојеће лето провести у домовини. А посебно јер смо после дана у карантину, сви потрчали негде у природу. И Соња је.

- Па ја прва сам навикла да чим имам слободно, јурим да путујем негде ван Србије, да обилазим разна места по Европи. Али, далеко од тога да и код нас нема шта да се види. Већ сам направила и свој „бакет лист“, шта бих волела да видим – узвратила је српска репрезентативка.

Нешто са те листе је већ видела у овим данима неочекивано дугачког „одмора“. Одушевљавала се, али и изненадила како су такве природне лепоте тако мало промовисане. И ту „неправду“ макар мало исправила разним постовима на свом Инстаграм профилу. У стилу правог „травел блогера“. Иако аматерка у том „послу“, делује да има талента да људима приближи нека добра места. Ипак, за сада не планира да мења професију.

- Мени је то супер и волим да пратим људе који се тиме баве. Али, то захтева много времена – додала је.

Сада има мало растерећенији распоред и то максимално користи да види места за која раније није ни знала да постоје. На питање шта је за сада на њу оставило најјачи утисак, није имала дилему.

- Слапови Сопотнице!

Реч је о споменику природе, на реци Сопотници, притоци Лима, на територији општине Пријепоље. 

- Кад сам окачила слике на Инстаграм, сви су ме питали где се то налази, да ли је то у Србији. Ја прва нисам знала да то место постоји, а то је нешто заиста генијално. Можда није право поређење, јер су Плитвичка језера много већа, али врло је слично. За разлику од Плитвица које су туристичка атракција, ово је људима потпуно непознато. А цео доживљај је сјајан. Сво то „пентрање“, улазак дубоко у шуму, да истражујеш место на која човек скоро и да није крочио...

Свежи утисци су и из манастира Милешево.

- Волела бих да видим и све остале манастире, верујем да су сада доста сређенији, приступачнији. Кад уђеш у њих, осетиш неки спокој, као да си се издвојио из све те буке и халабуке. Е, то ми је негде у врху листе места која желим да видим.

Шта још, питамо. Соња каже...

- Зависи од тога колико ћемо времена имати. Ја јесам сад на одмору, али је Милош у пуном тренингу. Тако да имамо само викенде за путовања.

И то може да буде довољно.

- Западну Србију сам доста видела. Често сам ишла на Златибор, а и Милош је из дринског краја. Волела бих да мало више видим Источну и Југоисточну Србију. Рецимо, Ђавољу варош... Никад нисам била тамо.

Можда и све популарнији Ртањ, Стару планину, питамо.

- И то сам ставила на списак. Кад кренем да истражујем, видим да доста људи препоручују разне авантуре, доста планина, клисура. Неке ствари сам буквално нисам до скора знала да постоје.

Ту је, уз гласан смех, направила дигресију.

- Током ових карантинских дана карантина, често смо играли „занимљиву географију“. Па сам онда морала да тражим разне реке, планине... Ако ништа, сад знам много више појмова и идеја шта бих волела да посетим.

Ни то није довољно „промовисано“, али Србија има и доста пећина. 

- Баш смо пре неколико дана били у Стопића пећини код Златибора. Мислила сам да одемо и до Потпећке пећине, у близни Пожеге...

На Соњиној листи нису само природне лепоте Србије. Већ и нешто што доста прича о нашој земљи.

- Ове године неће бити прилике за то, али једног дана бих волела да одем на разне вашаре по Србији, роштиљијаде, гитаријаде... Стварно бих волела да доживим Србију и на тај начин. Ја сам одрасла у Београду и нисам имала идеју како неке ствари могу да имају своју чар. Последњих година, уз супруга Милоша сам имала прилику да мало више будем у природи. Раније буквално нисам знала како да седнем у траву.

А сад...

- Сад планирам да у неком тренутку одем и до Увца, да се пењемо на тај чувени Видиковац. Видећемо да ли ћу бити као нека „козица“ која се пентра по стрмим стазама – каже не престајући да се смеје. 

Све је то уреду док колена не трпе, кажемо. Ипак нас чекају Олимпијске игре, а она нам је тамо потребна. Гласан смех пратио је ову констатацију, па „признање“.

- Баш сам недавно са мамом била на Златибору, доста смо шетале и „освајале“ врхове. А ја бих свако мало правила паузу. Као због маме. Али уствари због себе, јер мама има здравија колена од мојих – закључила је одлично расположена Соња.

Нова прилика за Ђирону

У каријери је играла за клубове из најлепших европских градова. Почевши од Барселоне, преко Москве, Прага...

- До ове сезоне, Праг ми је био најупељатљивији. Види се да је туристички град, све је сређено, људи су гостољубиви, увек срдачни, што је нормално јер од тога живе.

Али...

- Ове године у Ђирони сам схватила да ништа не може да се пореди са тим кад имаш море на пар минута од себе. Кад си поред воде, осећаш се некако додатно испуњено. Што у граду не можеш да осетиш. Тај део Шпаније око Ђироне и Барселоне је нешто што бих више волеле да истражујем. Нажалост, ове године нисам имала довољно времена и прилика за то.

Можда у следећој, питамо. Повратак у Ђирону, са којом је дошла до финала Купа краљице, у тренутку прекида била друга на табели, требало да игра и четвртфинале Еврокупа, а која би догодине могла да игра и у Евролиги, све је извеснији.

- Још увек разговарамо, јер је нас је све ово погодило јаче него што смо очекивали, али начелно је идеја да се вратим у Ђирону – каже Соња.

Одлагање Игара – велики ударац

Као што је Соња лепо приметила, проблем са пандемијом коронавируса „ударио нас је јаче него што смо очекивали“. Посебно женску репрезентацију Србије, која је са великим нестрпљењем очекивала крај јула и Олимпијске игре у Токију.

Нажалост, Игре су одложене за следеће лето.

- Сад је већ прошло доста од те одлуке и емоције су смирене, није више нешто што боли. Али, сама одлука ми је доста теже пала – каже Соња.

Објаснила је и зашто.

- Већ сам се била припремила да је то врло могуће моја последња репрезентативна акције. Кад то имаш у глави, није исто чекање са два месеца померити за годину дана. И јесте ми било удар. Али, на крају дана сви мислимо исто. Здравље је увек на првом месту. Ни сада се то није доводило у питање.

Драго ми је јер ја не одлучујем

Одлагање Олимпијских игара није утицало на Европско првенство. Оно ће се одржати од 17. до 27. јуна, у Шпанији и Француској. То практично значи да ће четири европске селекције (Србија, Шпанија, Француска, Белгија) у два месеца одиграти два велика такмичења.

- Пре тога нас очекују сезоне за које у овом тренутку само можемо да нагађамо како ће изгледати – додала је Соња.

Наставила је...

- Имамо ширу групу играчица где на Европском првенству можда може да се да шанса млађима, да се растрети нека од нас које смо већ годинама некакви лидери. Може да буде прилика за некакве калкулације. Јер, када би то остало на једној групи људи, да исте девојке изнесу, било би много теже.

Желела је да нагласи:

- Драго ми је да се ја не бавим тиме, јер постоје стручни људи који ће донети праву одлуку. У то уопште не сумњам.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.