Мачванове репрезентативне радости и ране

0

Можда је то била и једна од највећих грешака у каријери, кад сам Дуди рекао да нећу доћи 2013.

ФОТО: Н. Неговановић, Д. Жарковић

После Универзијаде у Београду, где је Србија освојила злато, тадашњи селектор Душан Ивковић је петорицу „студената“, међу њима и Мачвана, прекомандовао у први тим који се припремао за Европско првенство у Пољској. Ту почиње репрезентативна каријера Мачвана.

Он се пак вратио неколико година у прошлост.

- Рекао бих да је прича везано за репрезенацију почела много раније.

И то од пораза.

- Као кадети, предвођени Пером Родићем, на Европско првенство и доживели дебакл. Кад у млађим категоријама то доживиш, одмах будеш обележен. У смислу да то није нека генерација... Међутим, ту су се поклопила два дебакла. И `88. годиште је доживело исто. После тога су ме пребацили у годину дана старију генерацију. И ту креће мој раст.

Најдража је Аустралија

Најдража репрезентативна успомена...

- Победа против Аустралије у полуфиналу Олимпијских игара. То ми је најдража утакмица, једна од најдоминантнијих игара наше генерације – узвратио је Мачван.    

Као јуниор је био првак Европе у свом годишту, са `88. шампион Света 2007, годину дана касније и првак Европе у конкуренцији младих. Крунисано тим златом на Универзијади у Београду. И сениорски стаж је почео са одличјем.

- Душан Ивковић је повео нас „балавце“ на Европско првенство. Он је, као први визионар, већ имао јасну слику како би то требало да изгледа. И у правој војничкој дисциплини, одлазимо на Европско првенство. Тамо смо освојили сребро, јер то стварно јесте било неко освајање. Изгубили смо од Шпаније, која је тада играла најбољу кошарку, уз Американце.

Године које су уследиле нису биле тако успешне. Истина, 2010. на Светском првенству у Истанбулу Србији је буквално „отета“ медаља. Касније је то ишло мало другачије.

- После те Турске, 2011. године смо у Литванији доживели прави дебакл. Играли смо савршено првих неколико утакмица, али онда су нам се десила повреда Рашића, а Тепић се укочио на тренингу у помоћној сали, где је била промаја. Данима није могао да устане из кревета. Ми ту крећемо у суноврат, нисмо успели да изборимо чак ни Олимпијске игре.

Већ су морали да играју квалификације за следећи Евробасект. Пред који је Мачван направио потез због којег се и сада каје.

- Можда је то била и једна од највећих грешака у каријери, кад сам Дуди рекао да нећу доћи 2013, да ми је потребна пауза, да је дошло до засићења, да бих узео слободно лето. Можда ме људи нису схватили озбиљно, да је некоме ко има 24 године потребна пауза. Дошло је неспоразума, који бих волео да избришем када бих могао. И дошао бих 2013. и остао у репрезентативном процесу, колико год да је могуће.

Тражио је једно слободно лето, добио је три.

- Не бих рекао да сам био кажњен, јер ме ни Ђорђевић није звао 2014. и 2015. Али та грешка је направила прекретницу у мојој каријери. Вратио сам се у Партизан, играо одлично. Пре тога разговарао са Салетом, који ми је указао на неке моје недостатке.

Тај разговор га је „пробудио“.

- Без обзира што се пре тога нисмо упознали, он је и те 2014. био врло директан. И то је оно што посебно ценим код њега. Пред крај моје сезоне у Галатасарају, разговарали смо и рекао ми је да не играм како сам играо, да сам се запустио, да сам дебео, да морам да почнем да радим на себи, да гледам кошарку као свој живот. Да он зна да ја имам квалитет, али да не могу себи да до-зволим такве ствари. То је био разлог зашто ме није позвао пред СП у Шпанији. То мене јесте заболело. Јако! Али, рекао бих да је један од мојих квалитета то што знам да саслушам и да размислим о томе што сам чуо, а да не судим пре тога.

Зашто није хтео на балкон 2017. године

По повратку из Истанбула, са Европског првенства, репрезентација је – традиционално – ишла на балкон Градске скупштине, где су је поздравили навијачи. Мачвану се није ишло. Сада је објаснио и зашто.

- Већ сам се пео тамо са сребром, после Пољске. Па и после Рија, али тада смо сви били ту. Није ми се поново пело, без злата. Тај пораз ме толико болео, али то сам схватио тек два три дана по повратку у Београд. Једва сам чекао да нас клуб позове, само да играм и да покушам да заборавим.

Размислио је и сада и схватио.

- Сале је био у праву. И због тога што неко ко ме не познаје, има толико храбрости да буде тако директан, почео сам да много више ценим њега.

Прескочио је и 2015, али је био ту за Олимпијске игре. Иако је пред квалификациони турнир доживео бизарну повреду – поломио прст на стопалу, и то у стану. Али, био је спреман за Рио. 

- То олимпијско сребро је било најсјајнији тренутак у репрезентацији, и неко крунисање каријере.

Право крунисање је могло да буде у Истанбулу. Годину дана касније. Где је Мачван био капитен репрезентације.

- Нисам био свестан бола које су ми то финале и пораз од Словеније, нанели. Верујем да смо могли чак и непланирано да освојимо злато. Тај пораз ме највише болео. Веровао сам да је то требало да буде круна моје репрезентивне каријере. Да као капитен, са унапред отписаном екипом, освојим злато.

Ако каже да га порази више формирају од победа, како је тај утицао на њега, питамо.

- Много ме болео тај пораз. Али опет, дао ми је и лудачку мотивацију. То сам преточио у сезону у Бајерну. И дубоко верујем да се нисам повредио, да бих направио искорак у каријери и потписао за екипу која се бори да освоји Евролигу. Био сам на том путу. Играо сам одлично, коцкице су се поклопиле.

Поента је...

- Увек ми је репрезентација давала самопоуздање и ветар у леђа да улазим бољи у наредну сезону. Тако је било и те године.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру