Недеља је била емотиван дан. Иако су се репрезентативци трудили да буду максимално опуштени, то није било могуће. За неколико часова ће играти највећу утакмицу у досадашњим каријерама, против најјачег ривала. Против НБА звезда.
Да би им глава била на неком другом месту побринули су се бројни пријатељи и чланови породица који су окупирали Мадрид због финала. Долазили су колима из Србије, чартером специјално организованим за финале, али и из оближњих градова и држава.
Владимир Лучић је стигао из Валенсије, Данило Анђушић се три и по сата возио из Билбаоа у друштву новог саиграча, Марка Тодоровића. Из Београда је колима стигао Немања Протић, у експедицији пријатеља свих репрезентативаца, али посебно Мирослава Радуљице.
Српски језик је брујао по кафићима и трговима. Невероватно је колико је наших људи било у Мадриду у недељу. А што си ближе био Палати спортова, то си се више осећао као да си у Србији.
Интезивна црвено–плаво–бела комбинација с времена на време била би прошарана неким НБА дресом. Осећала се напетост како се ближило финале. Песме су биле све гласније, а најчешће су биле уперене према Америци. Ви замислите како.
Чак су се и грешни Американци, одевени у заставу са 52 звездице, помислили да би требало да се радују у ритму песме коју су певали ти расположени Срби.
Један по један у дворану су улазили Владе Дивац, Радомир Антић са супругом, Никола Лончар... Својим путевима стигли су Вања Удовичић, министар спорта и омладине, односно Драган Ђилас, председник КСС. Дејан Бодирога и Драган Тарлаћ су увек присутни где и репрезентација.
Ближила се утакмица, време је откуцавало. Стизале су поруке из Србије као да сви ми играмо. Подршка, помињање историје. Ово је управо то било. Историја. У Мадриду је Србија исписивала златне странице.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.