У великом и врло интересантном интервју за сајт mvp.rs Душко Савановић осврнуо се и на однос са тренером Светиславом Пешићем.
Хајде да поменемо и Бајерн.
- У Минхену сам провео две године. Некако смо дошли до граница свега, али их нисмо прешли. Бајерн је клуб који сигурно има жељу да постане велики једног дана, али је тренутно миљама далеко. Много ствари није ни близу нивоа који се очекује. У Немачкој је, а поготово у Бајерну, кошарка далеко од фудбала. Неколицина људи, самоиницијативно, покушава да направи нешто и да уздигне све то на виши ниво. Али, саме челнике клуба није, за сада, превише брига за то.
Мало ћемо да се уозбиљимо. Говорило се тада и о некаквим несугласицама са Светиславом Пешићем, где Вас у неколико мечева није било у екипи. Званично сте били повређени, али су ишле приче да је дошло до некаквог сукоба са тренером?
- Видите, ја сам у Бајерн отишао само да бих сарађивао са нашим тренером. Имао сам са њим некакво искуство из Валенсије и на конто тога сам се одлучио за Минхен. Каријев однос са играчима и људима у клубу је ужасан. Неописиво лош! Константно вређање свих и свуда је постао његов заштитни знак. Кошаркашка јавност то, мање-више, већ зна. Да ћу ја бити део тога и у толикој мери?! Е, то већ нисам знао.
О чему се ту заправо радило?
- У плеј-офу сезоне 2014/15. мени је умро отац. Остао сам да одиграм четврту утакмицу, коју смо победили и после које смо изједначили на 2-2 у серији. Два дана пре пете, одлучујуће утакмице финалне серије, отишао сам кући на сахрану. Успео сам да се вратим на пети меч, али сам га одиграо доста лоше. Нисам постигао ниједан поен. Изгубили смо утакмицу и титулу. Од првог дана следеће сезоне Пешић ми је стављао до знања да та утакмица није била на нивоу и да му се нисам лично извинио због тога што сам одиграо лоше. Неколико пута током сезоне је провукао ту причу, а последњи пут почетком плеј-офа претходне сезоне. То је био и последњи пут да сам заиграо за њега. Наравно, у јавности, од срамоте, нису могли да кажу ништа друго него да сам повређен. Како другачије објаснити мој одлазак и његове поступке?! А, све то зарад његове личне заштите. Никада у животу нисам, а надам се и да нећу, био толико повређен као човек. Читава кошаркашка јавност ме зна као доброг, неинцидентног и поштеног момка. Чиме је његово понашање проузроковано - не знам. Мораћете њега да питате. Мени смета што се у јавности константно презентује једна прича, а истина је сасвим другачија. Играње за Карија је била моја најгора одлука у каријери. Али, сви ми правимо грешке. Понекад свесно, некада случајно, али живот иде даље.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.