Мирослав Радуљица би од јесени наводно могао да понесе дрес Виртуса из Болоње, на чијој клупи седи бивши трофејни селектор Орлова, Александар Ђорђевић.
Има логике ако следимо аналогију са Ђорђевићевим селектирањем тимова које је водио, ослањање на земљаке, првенствено репрезентативце Србије, односно играче које одлично познаје су константа Ђорђевићевих ангажмана у клубовима.
У Панатинаикос је 2015. довео баш Радуљицу, Огњена Кузмића и Александра Павловића из Партизана, бившег репрезентативца са НБА прошлошћу.
У Бајерну се ослањао на Владимира Лучића, Стефана Јовића и Милана Мачвана, док је у клуб чије је заштитно лице некада био Предраг Саша Даниловић довео Милоша Теодосића и Стефана Марковића, младог Крагујевчанина Стефана Николића вратио је са позајмице.
Дакле, недостаје трећи ас са српским пасошем. Са њима је Сале национале оставио Куп Грчке Панатинаикосу, Куп Немачке Бајерну, а Виртусу тријумф у ФИБА Лиги шампиона. Дакле три трофеја у три клуба.
Још у прилог будућности: Радуљица рођен 5. јануара 1988. у Инђији је са Теодосићем практично од малих ногу, обојица су поникли у ФМП-у, били на каљењу у Борцу из Чачка, знају се у душу, годинама су стубови државног тима Србије, као што је то био и Стефан Марковић, док се после Олимпијских игара у Рију није опростио од најдражег дреса.
Дакле, Радуљици би миље у Виртусу био природно кошаркашко окружење у којем може да се осећа комфорно, што је предуслов за добре партије,
У последње три године у Кини, у екипи Ђангсу драгонса имао је учинак 30,4 поена, 9,8 скокова и 2,6 асистенција. Плус играње у Италији не би му била новина, јер је био члан Милана...
Међутим, кад смо позвали Александра Ђорђевића, уследио је категоричан одговор:
- Не, у овом тренутку то није тачно.
Додао је:
- Рано је за склапање тимова. Не знамо ни у ком такмичењу ћемо играти.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.