Има тренутака и када заслужује критике. Добије их, посебно када прави непотребне фаулове. Као да се још навикава на критеријум.
Али, Дарел Вилијамс је постао играч од поверења. Сасвим добро обавља задатке због којих је доведен у Хумску.
Бројке кажу да на утакмици у Чачку, у којој су се црно-бели помучили, али на крају славили, у тиму из Хумске нико није био бољи. Убацио је 13 поена, само једном промашио. Имао је и шест скокова. У та 22 минута на терену, деловао је сасвим добро.
– Било је интересантно играти против Борца на њиховом терену – почео је причу Вилијамс, који се очигледно пре меча распитао где иде:
– Види се да у тој средини људи воле кошарку и да је разумеју. Саиграчи су ми причали да је пуно великих српских играча поникло управо у Чачку. Били смо свесни да неће бити лако и да ће они покушати да пред својим навијачима дају свој максимум. Победили смо, и сада се спремамо за наредни меч који је изузетно важан.
Како изгледа не играти ништа два месеца, па онда имати утакмице свака два-три дана?
– Ново искуство. За мене, али и за моје саиграче. Тренирали смо током два месеца и покушавали да одржимо форму, да дочекамо утакмице у такмичарском ритму. Сада се игра на два-три дана. Кад крене плеј-оф, играћемо на свака два дана што је веома захтеван ритам. Али за то смо се спремали. Из неког мирног ритма смо практично ушли у „машину” и трудимо се да се у тој ситуацији снађемо најбоље што можемо.
Да ли је то можда разлог осцилација у последња два меча?
– О разлозима и грешкама говоримо у свлачионици, током анализа мечева. Покушаћемо да у сваком наредном мечу будемо бољи. Трудимо се да будемо у правом ритму током свих 40 минута.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.