Александра Катанић и друштво, у пребогату ризницу на Малом Калемегдану, однеле су још један пехар. Чак 30. намењен најбољој екипи у држави.
И то јер су са 3-1 у финалној серији победиле вечитог ривала. Тако што су две најимпресивније утакмице одиграле управо на гостујућем терену.
Другу и четврту. У последњој су просто са терена почистиле уморни и потпуно декоцентрисани Партизан.
Али, није тако деловало на почетку. Партизан је повео 10:4, али је онда промашио три зицера, један за другим. Звезда такве поклоне не одбија. Ослободила се притиска и грча и кренула...
Црно-беле су пуцале под притиском. Рада Видовић је после више од четири минута убацила први поен за Партизан у другом периоду. Са пенала.
Звезда је до тада већ нанизала девет и направила озбиљан бег – 15:24. Игра домаћина није ни наговештавала да би нешто могло да се промени.
На другој страни, Звезда је постајала све сигурнија. Са сваким поеном, сваком добром одбраном, црвено-беле су се пуниле самопоуздањем. И сигурно ишле ка победи. Ка титули! Јубиларној 30. у пребогатој историји клуба.
Супротно свим очекивањима, Партизан није налазио начин да се ишчупа.
Невероватно звучи, али то једно бацање Раде Видовић је био један једини поен који су црно-беле убациле у другој четвртини?! Како је то могуће? Тешко да ће неко моћи да објасни...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.