Пише: Данило Шотра
Најзад и из кошарке једна лепа вест! Прочитах да се управни одбор КСС спрема да Скупштини предложи да КСС поново преузме бригу о такмичењу.
Исто оно што сам ја већ дуго времена упорно тражио. Јер, свима је кристално јасно да наши вајни самоуправљачи нису способни да се о себи брину.
Врхушка наше кошарке, оличена у скривачима из Сазонове, упорно је тврдила и још увек тврди путем разних саопштења, како је беспомоћна јер су лигаши недодирљиви.
Па зашто онда не промене сопствени Статут у чијем другом члану већ годинама, црно на бело, јасно пише ДА ЈЕ КСС ЈЕДИНИ НАДЛЕЖАН ДА УРЕЂУЈЕ КОШАРКАШКИ СПОРТ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ.
Како онда сада може да се лига враћа под окриље КСС, а пре више од годину дана, када је самоуправни циркус почео, то није могло да се уради!?
Иначе, слободан дан између прве две утакмице финала био је можда и занимљивији него дуели на паркету, све у ишчекивању да извесни господин Драган Гогић изрекне казне. То је његов иначе посебни хепенинг који нација чека са одушевљењем. По свом старом и накарадном обичају директор је фрапирао јавност, бацио у констернацију све праве љубитеље кошарке, нарочито Делије!
Замислите, молим вас, Звезда ће чак две можда и одлучујуће утакмице одиграти без Марка Тејића. Права катастрофа! А добро је прошла, могла је да остане и без економа.
Усудио бих се мирне душе да кажем да је баш тај Драган Гогић који као да се са Марса спустио међу кошеве, највећи кривац за бројне неподопштине. Од почетка је испустио кормило, почео да изриче небулозне казне, нарочито се оштрећи према онима који праве прекршај вербалног деликта, па се уз поган језик још и неуредно облаче!
За тог истог Гогића, за кога нико не може да ми каже како се нашао близу кошева, много је тежи прекршај ако неко каже да му се не допада судијски критеријум, него када топовски удар опржи људско месо.
А баш ти кукавни арбитри су, одавно пишем, једно од највећих зала српске кошарке, велики виновници и суботњег галиматијаса.
Због свега овог, а има ту још материјала за читаву књигу, срдачно се надам да ће се наћи неко паметан да човеку који је у Александру Павловићу видео иницијатора џумбуса (вероватно је изгубио цвикере) захвали на досадашњем труду и макне га што даље од кошева. За добробит свих нас.
Аух, за мало да заборавим, али то сте већ видели, одигран је и други меч финала, до сада најбезначајнијег плеј-офа у историји ове земље. У полупразном Пиониру за велико ништа борила су се два стара ривала, истовремено велика губитника ове сезоне. Квалитет никакав, нервоза превелика. Судије, по обичају, за чисти кец. У овој земљи боље не умеју.
Партизан по свом старом добром обичају. Одигра двадесетак минута изванредно, онда уложи максимум напора да све то упропасти, ређајући почетничке грешке.
Тако је било и овог пута. У првом полувремену имао је и 18 поена предности, у трећој деоници уложио велики труд да и овог пута све то обезвреди и изгуби оно што нико не би. Међутим, у својој не тако пробитачној намери овог пута није успео. Једноставно, није му дала Звезда. Црвено-бели су прву и последњу четвртину одиграли на зонском нивоу.
Заиста невероватно да гледамо, када се све сабере, овакву кошарку у финалу једне земље која је не тако давно одушевљавала цео свет.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.