Плава крагна Марка Јагодића Куриџе

За оне који кошарку гледају кроз поене, крилни центар Марко Јагодић Куриџа, добитник МВП признања за допринос у финалном мечу за Жућкову левицу, 10. трофеј Црвене звезде у националном Купу, атипичан је јунак. Што је и сам признао:

- И ја сам био изненађен. Дао сам осам поена, али ето..

Ефикаснији су били и Дејан Давидовац и Џони О Брајант (по 14), Бранко Лазић (10), Џордан Лојд (9), али је имао чак 11 скокова (највише од свих актера), три асистенције (само Давидовац је имао више), две украдене лопте...за 21 индексни поен, седам више од најближег пратиоца тананог Зрењанинца Давидовца. 

- Сигурно да сам срећан због признања, али не значи ми превише. Најважније ми је да смо освојили Куп, због чега смо и отишли у Нови Сад и да смо сви остали здрави. Чекамо болесне да се врате... Тек нам следи најважнији део.

Прозборио је коју, како је и ред, о финалу...

- На почетку смо се мучили, али смо знали да ако не будемо одступили од наше игре, да ћемо на крају победити. Искуснији смо, у овом тренутку вероватно и бољи. Мега је на почетку сезоне била слабија, али са тренером Владом Јовановићем напредују из месеца у месец, чак из меча у меч. Како пролази време, све су бољи, имају доста потенцијала. Показали су чврстину, све их је теже победити. 

Јагодићу Куриџи ово је први трофеј у дресу Црвене звезде.

- И мени и екипи много значи. Биће нам добар пострек за наставак сезоне. До сада смо добро радили, иако смо имали проблема са короном. Али, здрави играчи су иступили и дали максимум да бисмо освојили Куп Кораћа. То је најважније.

Животопис Марка Јагодића Куриџе, рођеног 15. маја 1987. у Обровцу код Задра обилује несвакидашњим догађајима. Био је у дугој непрегледној колони Срба која је 1995. напустила Хрватску, спашавајући живу главу у акцији Олуја...Породица је уточите нашла у Пожеги, ту је кренуо да тренира кошарку стопама старијег брата

У локалном клубу Слога. Следећа станица била је Суботица, многи су због тога и два презимена размишљали да је Буњевац... Кад је Спартак упао у кризу обрео се у Новом Саду, путовање кроз Војводину трајало је више од шест година. Потом је отишао у Чапљину.

Испоставило се да је то био одличан потез, јер га је видела најпознатија кошаркашка глава из тог места у Херцеговини Јасмин Репеша – Зоран Савић је Невесињац растао у Зеници – и препоручила свом следбенику у Цибони, Вељку Мршићу.

У међувремену је био и у бањалучком Борцу, био је МВП босанско-херцеговачке лиге, са Вуковима из Тушканца је 2014. у београдској Арени, заједно са Даријом Шарићем, прво шокирао Црвену звезду потом и Репешину Цедевиту...

Био је још у Нимбурку, Остендеу, Приморској, а кад су у Копру кренули финансијски проблеми преселио се међу црвено-беле. И имао запажену улогу код свих тренера, Драгана Шакоте, Саше Обрадовића, Дејана Радоњића...

Плави оковратник, плава крагна, плаво радничко одело, како вам се већ свиђа. Метафора за његов стил игре и његово кошаркашко биће. Физичка снага, атлетицизам, како се модерно каже, али и радна етика, заједништво и солидарност пре свега, најбоље осликавају Марка Јагодића Куриџу.