Пролеће је, а један српски клуб је и даље у европским такмичењима. Потврдна реченица настала је давно у фудбалу, али сасвим је применљива и у осталим спортовима.
Конкретно, не би требало ни рећи, зна се да је адреса кошарка и Црвена звезда мтс.
Ова Звезда није падалица, иако се јавност не само шира већ и стручна, изненађивала победама на старту новог формата Евролиге.
Међутим, после серије утакмица са првацима Старог континента и победама над њима, постало је јасно да су се црвено-бели из Београда етаблирали међу гигантима, многе оставивши иза себе.
Остао је Олимпијакос, кога једино чета Дејана Радоњића није добила, а поклопило се да се тај сусрет одигра у Комбанк арени и има значај стављања крова на кућу. Пре него што се Звезда усели у ТОП 8.
На трибинама навијачке заставе противника једних до других, дочекивање гостију из Атине аплаузима, који су по јачини надмашили само онај приликом изласка Радоњића на паркет. Атмосфера братска и сасвим необична када се играју евролигашке утакмице. Чак и без набоја у ваздуху.
Трибине су се брзо пуниле, већ по гужвама на Новом Београду неких два сата пре почетка меча било је јасно да неће бити слободне столице. На 17 минута пре подбацивања лопте само је део горњег прстена иза кошева био полупразан – све остало крцато.
Била је само једна непознаница: да ли ће пасти и Олимпијакос?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.