Шта се дешавало на паркету Пионира и како је изгледала премијера Црвене звезде у Супер лиги, најбоље је објаснио Бранко Максимовић, тренер Младости, који је упоређујући два тима рекао:
- Ово готово да није ни исти спорт!
Земунци имају неку своју причу. Форсирање младих, скупљање искуства и уживање у сваком мечу, као награда за урађено у КЛС. Док је на другој страни био љут, рањен и силно мотивисан шампион, одлучан у намери да са титулом Србије, макар мало ублажи бол након губитка АБА лиге и лиценце за Евролигу. Са таквим односом снага, победа са чак 51 поен разлике, потпуно је природна и реална.
Али опет то није била она Црвена звезда коју смо навикли да гледамо кроз Евролигу и АБА. Не само због промена у играчком кадру, већ и због неких нових улога.
Марко Кешељ је до сада био епизодиста, Никола Јовановић статиста, а сада су обојица били протагонисти. Јанковић је одлично изнео обавезе стартне четворке, док су повратници Филип Човић и Алекса Раданов вукли као да су ту од првог дана. И што је најважније, одмах су показали да су појачања.
Џејмс Фелдин и Ален Омић су одмарали, док су пре свега Тејлор Рочести, па и капитен Бранко Лазић имали дозирану минутажу.
На трибинама је било око 300 гледалаца. Њихова реакција јасно је показала колико им се све свиђа. Као и увек, највише емоција су показали када је Кешељ радио добре ствари. А против Младости их је било доста. На паркету је провео 23 и по минута, што је убедљиво највише до сада, и за то време нанизао 15 поена, од чега три тројке и на то додао и четири скока. На констатацију да се растрчао, у свом стилу, кроз осмех, је одговорио:
- Мало сам продувао дизне.
Као један од најискуснијих у екипи, Кешељ одлично зна како после пропуштених трофеја ствари морају да се поставе.
- Та Подгорица и како је све прошло, оставило је неке ожиљке. Има доста оних који желе да нас виде тотално оборених на леђа. Морамо да будемо свесни тога, да што пре заборавимо све што је било и да то не дозволимо. Играмо у Црвеној звезди и ко није знао, сада сигурно зна шта то значи. Сезоне се завршава 18. јуна или дан-два дана раније, нема враћања назад и плакања за просутим млеком. Остао је још један трофеј и за нас је он сада све. Тако смо поставили ствари када смо се вратили из Подгорице и верујем да је свима у свлачионици то кристално јасно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.