Миленко Топић искрено: Пре ће играч да оде у Зелену Гору у Пољску, за већу плату, него да дође овде!

Слика Миленка Топића са микрофоном у руци, како води навијање и пева стихове песме коју је пре тога назвао једном од химни, без конкуренције најјачи је утисак шампионске прославе Црвене звезде.

Нема тог навијача или симпатизера који је остао равнодушан док је гледао увек смиреног и сталоженог Топа како под јаким емоцијама и из срца грми:

„Све што сада хоћемо је, да будеш она права Звезда као некад пре. У нама и даље, тече крв црвено-бела што се лила за тебе. Ајмо сада гласније, за оно због чега се живи, због чега се умире.”

Много тога је стало у тај чин шефа стручног штаба црвено-белих. Под јаким осећањима, избацио је из себе све оно што је са Црвеном звездом прошао ове сезоне.

Био је буде део новог циклуса, проживео добро и лоше. А, све то је носио са посебном емоцијом. Вођен њоме говори је и о плановима за будућност, одмах након славља у свлачионици.

– Волим Црвену звезду и увек ћу бити уз њу, на било који начин. На трибини, као подршка, као све ове године или као... Не знам шта ће се даље дешавати после свега овога. Треба направити анализу, па ћемо видети. Ту сам, стојим на располагању. Много волим Црвену звезду и спреман сам за било коју улогу где могу да помогнем. Не желим да будем терет никоме, а поготово не Црвеној звезди. Ту сам и видећемо – истакао је Топић и још једном потврдио колико је јака његова веза са црвено-белим бојама.

Са жељом да објасни како је веома мало недостајало да све буде другачије, стратег црвено-белих направио је паралелу између отворене тројке Џејмса Фелдина на трећем мечу финалне серије АБА лиге у Подгорици која није ушла и оном која је прошла кроз обруч против ФМП-а у премијерној утакмици финала Супер лиге.

– Да је ушао тај шут у Подгорици, да смо серију вратили у Београд, да се играла пета утакмица, вероватно свега овога не би ни било. Ми бисмо сада причали о успешној сезони, а овде би седео Алимпијевић, а не ја. То је само један промашен шут. Али, поред тога, нисмо се ми за титулу Србије борили да бисмо спасили сезону. То је једноставно још једно наше такмичење и прво што смо желели јесте да дођемо до краја, а после и да га освојимо.

И четврту годину за редом, титула првака Србије остаће на Малом Калемегдану. А, из овог тима, само Лазић, Раданов, Добрић и Дангубић су је већ освајали. Податак који јасно говори о броју нових лица.

– Сигурно да је било промашаја. Али, ту много диктира и новац са којим располажете. Неким клубовима ми једноставно нисмо ни конкурентни. Тражили смо неке друге играче, али нисмо могли да одговоримо њиховим захтевима. Али, то је тржиште. Црвена звезда је као бренд и учесник Евролиге магнет за играча, ипак новац је приоритет. Пре ће играч да оде у Зелену Гору у Пољску, за већу плату, него да дође овде. Црвена звезда може да привуче младе, да их афирмише и да им пружи шансу. Као рецимо Јанковићу и Јовановићу од којих смо више очекивали. На жалост нису се снашли, нису се прилагодили. Потребан је очигледно дужи временски период да се то деси. Али, Црвена звезда је правила тим у складу са својим стандардима и могућностима – поручио је Миленко Топић.