Ако може мост на сувом, онда може и плејмејкер од 204 сантиметра. Можда у његовом родном Зрењанину нису задовољни како се завршио пројекат око висећег моста саграђеног 1962. испод кога је некада текао рукавац Бегеја, а који је 1985. изгубио сврху, али су зато на Малом Калемегдану пресрећни како се завршила одлука да Дејана Давидовца задуже за организацију игре.
Не само ове, него и прошле сезоне, без обзира што се из угла клуба то није била година за памћење.
За присталице црвено-белих, та прича је почела да се пише у новембру 2017. када је после великог одмора, у мечу против Басконије, Давидовац уз Тејлора Рочестија постао диригент црвено-белих.
Црвена звезда је изгубила, везала пети пораз у Евролиги, али навијачи су добили новог љубимца. Истог оног који им је седам дана касније донео велику победу у Мадриду, чекану више од 40 година.
Али да Давидовац има много више сличности са Дејаном Бодирогом, од места рођења, први је приметио Жарко Вучуровић који је га је из другог покушаја довео у Вршац и од њега тражио да што више држи лопту у рукама и пребацио га на позицију плеја.
Ипак, пре отварања тог поглавља, за који младог аса црвено-белих вежу најлепше успомене, вратили смо се на сам почетак. Односно на тренутак када је пратећи старијег брата Бојана, узео баскетару и отишао на тренинг Пролетера.
– Он је пет година старији од мене, а сада је у четвртој лиги Француске, ово му је трећа година тамо. Био је баш талентован, играо је за Меридијан у Новом Саду, пробао је и у Радничком из Крагујевца. Али после су дошле повреде, имао је великих проблема са коленом. Могао је много више, али шта да се ради. Пратећи њега почео сам са тренинзима. Током година између нас је био велики ривалитет. Међутим, сада више нема основа за то. Сада је постао један од мојих највећих навијача. Помирио се са судбином – кроз осмех каже Давидовац и додаје да су он и брат готово идентични као да су једнојајчани близанци и да их људи често мешају.
Као први значајнији корак у биографији Давидовца наводи се 2012. када је са 17 година дебитовао за први тим Пролетера, а практично одмах после тога отишао пут Вршца.
– Много је разлога због којих сам се одлучио на тај корак, али један од најважнијих је био Жаре Вучуровић. На његов позив био сам у Вршцу и много раније, када су ту били Дангубић, Милутинов, Савовић, Лука Митровић и многи други. Сећам се да смо живели у апартманима, сви од кадета до јуниора. Ипак, тада нисам остао и испоставило се само одложио одлазак...
Све речено, само је још више дало повода многима да повуку паралелу са Дејаном Бодирогом који је са 205 сантиметара такође играо све, од кеца до четворке. Поготово када се зна да му је мајка из Клека, као и да тамо има много родбине.
– Лепо је то кад чујеш, али колико је реално вући паралелу са једном таквом легендом? Како год да ме пореде са њим, па и по месту рођења, то је фантастична ствар. Бодирогу сам баш волео да гледам. Играо је тотално другачије од осталих и био доминантан. Имао је невероватну интелигенцију и то сјајно користио. Наравно да ми је био један од идол.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.