На јучерашњи дан 2. априла 1974. године у Удинама Црвена звезда је освојила први међународни трофеј, до тада и највреднији, јер је Куп победника купова, био друго такмичење по вредности иза Купа шампиона, а испред Купа Радивоја Кораћа. Црвено-бели су у финалу победили Збројовку из Брна.
Поход ка трофеју започет је са две убедљиве победе против екипе “17 Нандори“ из Тиране са 99:83 и 114:70. У наредном колу елиминисан је француски Бањоле. Французи су добили први меч са 94:92, али у реваншу су изгубили са 102:86.
Такмичење је настављено у четвртфиналној групи. Пораз од ЦСКА у Софији 81:88 био је последњи који је Звезда забележила. Бугари су у Београду побеђени са 80:72 уз 19 поена Славнића и 18 Симоновића. Два тријумфа у групи су уписана против Сакле из Торина, 93:86 у Београду и 88:87 у Италији. Звезда је заузела прво место у групи, а ривал у полуфиналу био је Естудијантес.
У Мадриду Звезда је добила са 79:74. Капичић је убацио 27, Славнић 20 поена. У реваншу је Звезда била још убедљивија 104:85 за пласман у друго европско финале. Иван Сарјановић је одиграо меч каријере са 29 поена, док се Капичић зауставио на 27. У финалу против екипе из Брна су црвено-бели доминирали, пред крај је било и 21 разлике.
О свему томе разговарали смо са Зораном Славнићем, легендарним плејмејкером Звезде и репрезентације Југославије.
- Поента је да је наша репрезентација у тим временима већ била велесила са две златне медаље, 1970. на Светском првенству и 1973. на Европском, али на клупском плану до тада још ништа вредно нисмо освојили.
Чега се сећате?
- Искрено, мало чега, не знам ни да ли смо путовали возом или аутобусом. Знам да је наша спољна линија Симоновић – Капичић – моја маленкост у том тренутку била можда и најбоља у Европи. Али, до доласка Живковића, имали смо само Вучинића у рекету са 202 центиметра... Не сећам се ни како је то било пропраћено...
Финале?
- Чувене чешке конзерве, отвориш их у првих седам минута и – трпај. Шалим се, имали су Брабанеца и Поспишила, озбиљне играче. Али кад сам ја убацио 20 поена можете мислити на шта је то личило, јер у опису мог посла више је било разигравање саиграча.
Иако су црвено-бели касније играли још три евро финала, 1975. у Купу купова, 1984. и 1998. у Купу Радивоја Кораћа, ипак нису имали снаге за тај последњи корак, па је трофеј из 1974. године и даље уникат у витринама клуба.
Звезда и пре тријумфа у Купу купова имала запажене резултате у Европи, јер је 1972. године стигла до финала овог такмичења, када је поклекла против Олимпије из Милана са 70:74, а 1973. је стигла до полуфинала Купа шампиона.
Црвена звезда – Збројовка 86:75 (45:36)
Удине - Дворана: Примо Карнера. Гледалаца: 3.500. Судије: Бестген (Западна Немачка) и Албанези (Италија).
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ракочевић, Лазаревић, Сарјановић 4, Пешић, Живковић 8, Јовашевић, Капичић 23, Симоновић 19, Вучинић 12, Латифић, Жугић, Славнић 20. Тренер: Александар Николић.
ЗБРОЈОВКА: Баранек 8, Балаштик 9, Брабенец 14, Бобровски 20, Новицки 8, Поспишил 6, Петр 10, Стехлик, Арпаш, Шрамек, Давид, Хрубец. Тренер: Конвичка.
Трофеј је уручио Вилијам Џонс, председник ФИБА. Најбољи стрелац Црвене звезде у Купу купова био је легендарни Љубодраг Дуци Симоновић са просеком од 21,3 поена (234 поена, 11 утакмица), Драган Капичић (225/11), Зоран Славнић (159/11), Драгиша Вучинић (159/11)...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.