ЗА ЖУРНАЛ ПИШЕ Горан Обрадовић: Европски „преступ“

Прво велико такмичење, на које ће после коронавируса моћи мирно да се оде, биће највероватније Првенство Европе у дворани од 5. до 7. марта наредне године у пољском граду Торуну.

Међутим, неко се у Лозани добро потрудио да радост учествовања на таквом једном догађају поремети свима у техничким дисциплинама.

У спринту се од раног јутра првог дана одржавају квалификационе групе. Велики број тркача на 60 и 400 метара може да учествује па је и услов да се дође на такмичење слабији. Немам ништа против, то је добро, похвално.

Мора се имати у виду да је данас атлетика у Европи на том нивоу да би Шампионат Старог континента морао и даље да буде развојно надметање.

То подразумева да се пружи прилика што већем броју учесника. До 2017. године и првенства Европе у Београду норми за исто није ни било. Разлог је био баш тај да матичне федерације дају шансу свим талентованим атлетичарима који су ушли у сениорски стаж, а још нису на врхунском нивоу.

Данас међутим, у техничким дисциплинама није ни изблиза тако. Да не бих наводио норме и замарао читаоце, довољно је рећи да су у скоку удаљ за мушкарце ставили за критеријум резултат бољи од онога, којим је у Глазгову 2019. освојена медаља.

Озбиљан „преступ“ Европе у схватању суштине. Конкретно, Страхиња Јованчевић је српским рекордом од 8,03 метра био трећи, а да би следеће године отишао у Торун потребно је 8,05 метара. Вероватно неће бити довољан број такмичара па ће и слабије даљине бити довољне док се не попуни квота од 16 скакача. 

Није то проблем, већ чињеница да је неко незнањем пуцао у ногу европској краљици спортова. Па ми само у техничким дисциплинама можемо да се носимо са светом. Уместо да их подржавамо, неко их у Лозани сече.

Како чујем, разлог је у атрактивности програма на ТВ-у. Каква динамичност би била угрожена квалификацијама у скоку удаљ, када ионако нико не преноси ту фазу такмичења?

Променом руководства, доласком Добромира Карамаринова на чело организације (ускоро и званично), као и са Слободаном Бранковићем, директором Српског атлетског савеза у Савету Европске атлетике, имаћемо људе, који схватају суштину и очекујем да ће ствари поставити на своје место.